Smatra se da je vitiligo autoimuna bolest , ali još uvek nije poznato šta ga tačno uzrokuje. Česta je i pogađa oko 0,5% do 1% svetske populacije. Više se vidi kod onih sa porodičnom istorijom, pri čemu oko 20% ljudi sa vitiligom ima barem jednog bliskog rođaka sa njim.
Deca sa vitiligom često imaju još jedno autoimuno stanje, uključujući:
Addisonova bolest, stanje koje uključuje nadbubrežne žlezde
Dijabetes tipa
Bolesti štitaste žlezde
Vrste
Postoje dve vrste vitiliga: generalizovani ili nesegmentni vitiligo i segmentni vitiligo. Generalizovani vitiligo je češći i obično pogađa veće površine kože u simetričnom obrascu, kao što su oba kolena ili obe ruke. Segmentni vitiligo je ređi od drugog tipa i javlja se samo na jednoj strani tela. Obično počinje u ranijoj dobi i nastavlja da napreduje nekoliko godina pre nego što prestane. Segmentni vitiligo pogađa oko 30% dece sa vitiligom.
Kako vitiligo utiče na decu?
Život sa vitiligom može biti izazovan, posebno u detinjstvu i adolescenciji. To je doživotni proces koji može da promeni izgled deteta. Oni koji žive sa vitiligom imaju povećan rizik od depresije, anksioznosti, socijalne izolacije i smanjenog samopoštovanja. Istraživanja su takođe pokazala da utiče na emocije i kvalitet života roditelja dece sa vitiligom.
Znaci i simptomi vitiliga kod dece
Glavni znak vitiliga je gubitak prirodne boje na koži, ali se može pojaviti bilo gde na telu. Uobičajene lokacije ovog gubitka pigmenta su:
Koža, posebno lice, šake, stopala i ruke
Unutar usta
Kosa
Oči
Genitalije
Mnogi ljudi sa vitiligom nemaju nikakve druge simptome i osećaju se zdravo. Međutim, neka deca mogu razviti druge medicinske probleme poput upale u uhu, jer u unutrašnjem uhu postoje melanociti. Ako su te ćelije napadnute, to može dovesti do gubitka sluha.
Vitiligo i gubitak sluha
Otprilike 12% do 38% ljudi sa vitiligom ima gubitak sluha, ali većina njih nije svesna da ga imaju.
Vid i sposobnost stvaranja suza takođe mogu biti pogođeni. Ako dečji dermatolog posumnja na bilo koji od ovih problema, uputiće se odgovarajućim specijalistima. Ovo može uključivati oftalmologa, ili lekar za uho, nos i grlo.
Dijagnoza
Kod dece, dijagnoza vitiliga zahteva detaljnu istoriju i fizički pregled, tokom kojeg će lekar postavljati pitanja o porodičnoj istoriji bolesti i pogledati kožu. Ako postoji zabrinutost za vitiligo, pedijatar ili lekar porodične medicine će verovatno poslati dete dermatologu.
Lekari bi mogli da koriste uređaj koji se zove Vudova lampa, što je crno svetlo koje se koristi u različitim oblastima medicine. Ako se svetlost obasja na kožu zahvaćenu vitiligom, ona će izgledati svetlo bele ili plavo-bele boje. Koža koja nije pogođena ne sija pod svetlom. Ne postoji bol ili rizik povezan sa ovim testom, sve dok osoba ne gleda direktno u svetlo.
Ostali testovi ili pregledi mogu uključivati traženje upale u očima, testiranje krvi na druge autoimune bolesti ili biopsiju kože. Poslednji se radi tako što se uzme mali uzorak zahvaćene kože i pogleda pod mikroskopom da se vidi da li melanociti nedostaju.
Vitiligo je više od izgleda
Važno je zapamtiti da je ovo zdravstveno stanje, a ne samo razlika u izgledu. Pronalaženje dermatologa specijalizovanog za vitiligo je važno i za potvrdu dijagnoze i savetovanje odgovarajućeg lečenja. 1
Tretman
Ne postoji lek za vitiligo, ali su dostupni tretmani koji pokušavaju da uspore proces ili poboljšaju izgled kože. Ovi tretmani zahtevaju vreme i nažalost, ne vidi svaka osoba poboljšanje. Kod dece, nije svaki dostupan tretman opcija.
Vitiligo i emocije
Vitiligo može imati mentalni i emocionalni učinak na detetu, pa je važno da ga podržite i obavestite svog doktora ako postoje bilo kakve emocionalne promene ili promene u ponašanju. Lekar će moći da uputi vaše dete profesionalcu koji može pomoći u tome.
Prevencija
Takođe je važno zaštititi kožu od sunca, posebno ona područja koja su izgubila pigmentaciju. Dermatolozi preporučuju da svako ko ima vitiligo koristi zaštitu od sunca, jer opekotine od sunca mogu pogoršati posledice. Da bi zaštitili kožu od sunca, dermatolozi preporučuju:
Svakodnevno nanošenje kreme za sunčanje, 15 minuta pre izlaska napolje
Nošenje odgovarajuće odeće
Boravak u senci
