Njen put do vrha prokrčio je sam život, poput nekog predskazanja.
Kraljica Ranavalona bila je vladarka Madagaskara. Njen otac, inače čovek iz naroda, sprečio je atentat na kraljevog brata. Kao nagradu za plemenito delo, kralj je venčao svog sina, kasnije kralja Radamu Prvog, njegovom ćerkom Ranavalonom.
Kada je Radama I postao kralj, prezirao je njenu porodicu, a uz to nisu imali potomstvo. Posle smrti muža 1828. godine, nova vladarka nije traćila vreme da osnaži svoj presto. Uspela je da pridobije uz sebe vojsku i sudstvo, a potom je krenula u čišćenje konkurencije. Kraljev nećak je, kao zakonski naslednik, prvi bio pogubljen.
Sa ostatkom kraljeve porodice bizarno se razračunala. Naime, sve žene i decu pokojnog Radame I zatvorila je i izgladnela do smrti. Na taj način je osvetila brutalno pobijene članove svoje porodice.
Nova kraljica Ranavalona odlučila je 1830. godine da istrebi sve hrišćanske misionare iz Londona koje je pokojni kralj Radama ugostio. Organizovala je javna spaljivanja uz prisustvo tradicionalnih verskih vođa Madagaskara.
Posebno okrutna pogubljenja odvijala su se na “žrtvenoj steni“. Hrišćani bi neko vreme visili na užetu iznad provalije dok su imali snage ili dok im dželat ne bi presekao uže i poslao ih u smrt.
Oni koji nisu bili izabrani da odu na “žrtvenu stenu“ bili bi živi skuvani ili spaljeni. Obred zvani “tangena suđenje“ bio je korišćen umesto sudskog procesa, advokata ili bilo koje smislene rasprave.
Osumnjičeni lopovi, hrišćani i ostali prestupnici zakona morali su da progutaju tri pileće kože i na kraju toksični orah drveta tangena kako bi dokazali da govore istinu. Ukoliko bi uspeli da ispovraćaju sve tri pileće kože i prežive jako toksično dejstvo oraha bili bi pomilovani. Interesantno je i to da je na ovaj način Ranavalona ispitivala vernost i svojih ljubavnika.
Ovakvim pravosudnim sistemom za 40 godina Ranavalona je “počistila“ 50 odsto populacije Madagaskara.
Usled rata sa Francuskom, i blokade spoljne trgovine koju je izazvala francuska mornarica, kraljica Ranavalona bila je prinuđena da razvija druge sfere ekonomije.
Tako je pomoću svog prijatelja i ljubavnika, Francuza Žana Labordea, po ugledu na evropski model fabrika, započela proizvodnju alkohola, oružja, baruta, svile, sapuna, sveća i porcelana i tako spasla domaću ekonomiju.
Kako bi uplašila francusku vojsku, Ranavalona je naredila da se duž svih plaža postave tela francuskih vojnika nabijenih na kolac. Francuska je ubrzo naredila povlačenje, ali kako neki istoričari tvrde, više zbog malarije nego iz straha.
Ranavalona je dobila sina 1829. godine, više od devet meseci nakon smrti supruga. Dete je predstavljeno kao naslednik Radame, iako je bilo jasno da mu je otac neko od mnogobrojnih Ranavaloninih ljubavnika. Mladi princ je odrastao mrzeći teror svoje majke.Tražio je prijatelje među preostalim evropskim ambasadorima, čak je tajno prisustvovao misama.
Princ se maksimalno trudio da privuče francuske investitore, dajući im dozvole da eksploatišu domaća prirodna bogatstva. U jednom pismu iz 1854. godine saznajemo da je mladi princ tražio od Napoleona Trećeg da izvrši invaziju na Madagaskar. Međutim, vrhunac njegovog nastojanja da preokrene spoljnu politiku kraljevstva bili su brojni pokušaji da otruje sopstvenu majku.
Tokom 1857. Ranavalona konačno pronalazi dokaze koji potvrđuju zaveru Radame II. Ohrabrena dokazima pokreće brutalnu čistku Evropljana. Iznenađujuće je da je pomilovala princa Radamu II i njegovog savetnika, kao i svog ljubavnika Žana Labordeoa.
Posle njene smrti, Radama II preuzima vlast i značajno menja kurs spoljne politike, ali ne zadugo. Samo nekoliko godina pošto je preuzeo vlast, 1863. godine, Radamu II ubijaju pobunjenici iz fundamentalističkih redova.
Odgovorna za oko 2.500.000 smrti, Ranavalona umire prirodnom smrću u 80. godini. Iako joj se mnogo šta moglo zameriti, zahvaljujući njoj evropski kolonisti nisu uspeli da osvoje Madagaskar više od 100 godina.
Preuzeto: 24sedam
Foto: Printscreen/YouTube
