Vladeta Jerotić je srpski akademik i psihijatar, a njegova predavanja, knjige i mudre pouke iz oblasti psihologije, ljubavi, roditeljstva i života uopšteno, i danas slušaju mnogi i prate. Često je govorio o tome koliko je važna prenatalnapsihologija, i to kako se majka oseća u trudnoći, kao i da odnos roditelja značajno utiče na razvoj deteta, kao i da je ta porodična toplina presudna za zdrav razvoj.
“Ono što će odlučiti da se dete pogrešno razvija jeste nedostatak topline, sigurnosti i autoriteta kod samih roditelja. Jer ako je dete zaista na početku bespomoćno, od koga ono može da dobije onaj prvi neophodan impuls ka sigurnosti i zbrinutosti nego od roditelja. Ono nema nikakav drugi kriterijum za sopstvenu vrednost nego priznanje koje dobija od svoje najbliže okoline.”
Ipak, kada dete odrasta, važno ga je osamostaljivati i učiti kako da stiče odgovornost, da se razvija. Zadatak roditelja jeste da pripremi dete za život, a Vladeta Jerotić je govorio da kada su roditelji previše zaštitnički nastrojeni i onemogučavaju deci da postanu nezavisna, zapravo čine medveđu uslugu i od njih prave parazite.
“U ljudskom svetu ima parazita. Često roditelji prave od dece parazite. Umesto da ih osamostaljuju i da su srećni kada su osamostaljeni, jer onda mogu da izađu iz porodice, što je normalno za živi svet, animalni. Znaju tačno lisice, vukovi, ne samo oni, nego i ostali, zna se i u ptičijem svetu kada se osposobljavaju da polete ptići. Ako su u pitanju ptice. To čovek ne, zbog straha opet i te neke posesivnosti. Vidite, nema toliko u životinjskom svetu o posesivnosti. Majka vuk tačno treba da zna kada treba da oslobodi svog vučiča i kada treba da ide od porodice.”
