Trešnja je voće mnogih biljaka roda. Plod trešnje za komercijalne svrhe se obično dobija od ograničenog broja vrsta, kao što je kultivarska slatka trešanja, Prunus avium. Naziv ‘trešnja’ se takođe odnosi na drvo trešnje, i ponekad se primenjuje i na bademe i vizualno slične svetajuće biljke roda Prunus, kao što su „ornamentalna trešnja“, „Trešnjin cvet“. Divlja trešnja se može odnositi na bilo koju vrstu trešnje koja nije kultivirana, mada se Prunus avium često specifično naziva tim imenom u Britaniji.
Nekoliko istraživanja je dokazalo da trešnje, ukoliko ih redovno konzumirate, imaju sposobnost da poboljšaju kardiovaskularno zdravlje pomoću više mehanizama delovanja. Na primer, trešnje mogu da snize nivo insulina, šećera u krvi i triglicerida, što su faktori rizika od srčanih oboljenja. One takođe mogu da povećaju nivo HDL holesterola, koji se smatra “dobrim”.
Istraživanja su takođe otkrila da konzumacija soka od trešanja može da značajno snizi krvni pritisak, pri čemu najveću dobrobit to donosi osobama koje već imaju visok pritisak.
Još jedan način na koji trešnje mogu da pomognu srcu je da povećaju antioksidansni kapacitet krvi. Visok nivo antioksidanasa ne samo da smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja, već i štiti neurone i podstiče imunitet. Nekoliko istraživanja je pokazalo da je konzumacija antocijanina (biljnih boja antioksidanasa koji se nalaze i u trešnjama) povezana sa manjim rizikom od srčanog napada kod mlađih i sredovečnih žena.
Naravno, ovo nisu jedine dobrobiti od trešanja. Poznato je da ovo voće ubrzava proces sagorevanja masti, ublažava giht, deluje preventivno protiv raka debelog creva i pomaže da se bolje spava. Sve ovo važi i za višnje, uz još neke dodatne dobrobiti.
Piše: Vanja
