Listovi i plodovi brusnice mogu pomoći kod nedostatka vitamina C i A. Najpoznatija njena primena je u spravljanju preparata za dezinfekciju mokraćnih puteva, ali se koristi i protiv reume, groznice i nekih stomačnih obolenja.
Brusnica je manje poznata srodnica borovnice. Građom su slične i vole ista staništa, ali se razlikuju dovoljno da se bez ikakve dileme mogu prepoznati: listovi brusnice su zaobljeni, kožasti i zimzeleni, a cvetovi bledoružičasti, skupljeni u grozdaste cvasti (obično po desetak).
I vreme zrenja nije isto: početkom jeseni borovnicama već prolazi vreme, a plodovi brusnica, najpre zeleni a potom beli, tek u septembru počinju da dobijaju svoju krasnu boju.
Brusnice rastu na planinskim čistinama prošaranim grmovima kleke i po obodima četinarskih i mešovitih šuma. Vole kiselo, vlažnije zemljište, često biraju padine okrenute severu, ali ne podnose ekstremne klimatske uslove. Mrazu odolevaju samo ispod sigurnog snežnog pokrivača. U Srbiji se sreću na visinama do 1800m nadmorske visine.
Koristi od ploda
Plodovi brusnice su mnogosemene bobice prečnika manjeg od santimetra. Mogu se brati čitave jeseni, čak i pod snegom, ponekad sve do proleća. Sočni su, iznutra bledi, pomalo brašnasti, nakiselogorkog i trpkog ukusa. Mada nisu odveć saltki, ukus im je neodoljiv. U njima ima mnogo C vitamina, beta-karotina, magnezijuma, kalcijuma i kalijuma. Sadrže do 12% šećera i slobodne organske kiseline – limunsku, jabučnu i benzoevu. Zahvaljujući ovoj poslednjoj koja ima antiseptična (konzervaciona svojstva, odlično se mogu očuvati i sveži plodovi i prerađevine od njih. Plodovi brusnice stišavaju upale i groznice, a posebno su delotvorni kao antibiotik kod upala urinarnog trakta i prostate. Sok sprečava prianjanje patogenih bakterija za sluzokožu bešike, te se one lako ispiraju i mokraćom izbacuju iz organizma. Brusnice su blag i pouzdan diuretik. Oni koji imaju probleme sa urinarnim traktom trebalo bi da svakodnevno jedu sveže brusnice ili piju po čašicu soka ujutru i uveče.
Kako se koristi u kulinarstvu
Plodovi brusnice sadrže mnogo pektina te pomažu zgušnjavanje i želiranje. Nakon berbe, ukoliko nisu zgnječeni, plodovi se sveži mogu održati i do 2 meseca, u zatvorenim teglama, u prohladnoj i tamnoj ostavi. Sos od brusnica u zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike je cenjen tradicionalni prilog pečenom mesu, pogotovo divljači. U poslasticama brusnica se dobro slaže sa voćem suprotnih osobina – mekim, slatkim i kašastim kao što su banane, kruške, breskve ili pire od slatkih jabuka ili šipaka, s medom, orasima… Odlična je kao nadev za pite i kolače. Voda u kojoj su kuvane brusnice gasi žeđ i u Rusiji se preporučuje obolelima od tuberkoloze. Pored toga, mogu se sušiti, kiseliti, ili prerađivati u sokove, sirupe, džemove. Posebno su pogodni za pravljenje gušćih, zaslađenih kompota.
Preuzeto: Zdravahrana.com
