Zova je izrazito lekovita biljka koja se još u drevnoj Grčkoj i Egiptu koristila za lečenje brojnih tegoba i bolesti – od upala do probavnih tegoba.
Danas se pripravci od zove koriste za jačanje imuniteta i kao pomoć prilikom lečenja gripa i prehlade. Iako su svi delovi zove lekoviti, za pripravke se koriste najčešće bobice i cvetovi. Omiljena je i u tanjiru; koristi se za pripremu sirupa, sokova i marmelada, a cvetovi se pohuju.
Pohovani cvetovi zove prava su poslastica, a poslužiti ih možete sa sladoledom i medom. No odlučite li se na pripremu zove, imajte na umu da se mora prokuvati ili skuvati na pari. Sirova zova sadrži toksine koji izazivaju probavne tegobe, povraćanje, bolove i probleme s disanjem.
Koštice trešanja, višanja i jabuka sadrže tvari koje se u kontaktu s probavnim enzimima pretvaraju u otrovni cijanid. Otrov će se ispustiti u organizam, ako se koštice usitne pre nego što ih progutamo. Stoga prilikom pripreme smoothieja ili salata koštice valja izvaditi.
Od jedne koštice neće vam biti ništa, ali veće količine mogu izazvati probleme. Rizik od trovanja cijanidom iz koštica raste ako ih jedu deca ili osobe sitnije građe s manje kilograma.
Zbog čvrstog i finog mesa, mnogima jedna od omiljenih riba pauk na tanjiru već imenom sugerira da se radi o neobičnoj namirnici. Riba pauk može povrediti neoprezne ribolovce i kuvare bodljama na leđnoj peraji.
Nakon uboda javlja se snažna bol, oteklina, povišena temperatura, slabost i vrtoglavica. Kako je otrov termolabilan, nakon uboda treba staviti ubodeno mesto u što topliju vodu na najmanje pola sata te potražiti lekarsku pomoć. Možete i lagano i oprezno proći preko rane vatrom iz upaljača ako u blizini nemate tople vode.
Preuzeto: informer.rs
