Nedavno sprovedeno istraživanje Univerziteta Mičigen pokazalo je da ljudi koji volontiraju (rade bez naknade) da bi pomogli drugima žive duže od onih koji ne pomažu nikome. I još, oni žive duže i od onih koji pomažu drugima – ali iz sebičnih razloga.
Za ovo zanimljivo proučavanje istraživači Mičigenskog univerziteta iskoristili su podatke dobijene u Vinskonsin longitudinalnoj studiji, koja je metodom nasumičnog izbora (random) pratila preko 10000 stanovnika Viskonsina od završetka gimnazije, 1957, pa sve do 2008. Prosek godina ispitanika je tada bio 69, a polovina su bile žene. Svi ispitanici su 2004. popunili upitnik u kome su izvestili koliko su često volontirali u prethodnih 10 godina, a takođe su objasnili i svoje razloge za volontiranje. Oni koji nisu volontirali, ali su planirali da to učine, objasnili su svoje zašto bi to uradili.
Neki od ispitanika su više bili orijentisani ka drugima, na primer “ja osećam da je važno pomagati drugima”, ili “volontiranje je ljudima koje najbolje poznajem važna aktivnost”.
Međutim, neki ispitanici su imali razloge za volontiranje više egocentrično orijentisane, na primer “volontiranje je dobro bekstvo od mojih sopstvenih problema”, ili “volontiranje čini da bolje mislim o sebi”.
Istraživači su potom uporedili odgovore ispitanika sa podacima o njihovom fizičkom zdravlju, koji su bili prikupljeni mahom 1992. U obzir su uzeti i socioekonomski status, mentalno zdravlje, socijalna podrška, bračno stanje i faktori zdravstvenog rizika, uključujući pušenje, indeks telesne mase i korišćenje alkohola.
Statistika je pokazala da je grupa ispitanika koja je volontirala iz altruističkih razloga, u navedenom dobu (69) imala manju stopu smrtnosti – otprilike triput manju – od onih koji nisu volontirali. Ali, ovo istraživanje je takođe pokazalo nešto izuzetno zanimljivo: da je u grupi onih koji su volontirali iz egocentričnih razloga stopa smrtnosti bila ista kao i u grupi oni koji uopšte nisu volontirali.
“Ima rezona da se volontira kako bi čovek stekao ličnu dobrobit; ali, naši rezultati pokazuju da je ironija u tome da ukoliko nečija sopstvena dobrobit postane glavni motiv za volontiranje, on od tog volonotiranja možda neće imati koristi”, prokomentarisala je Andrea Fuhsel-Forbis, jedan od istraživača u ovom proučavanju.
Preuzeto: Zdravahrana.com
