Već dvadesetak godina se sve više oslanjamo na uređaje koji komuniciraju sa Mrežom bez žica, pa su bezbednost i, naročito, performanse te veze postali veoma važni parametri komfornog rada. IEEE, kao jedna od najznačajnijih organizacija koja se bavi standardima u ovoj oblasti, uporno radi na unapređenju bežične komunikacije, a rezultat tog rada su standardi dogovoreni u saradnji sa proizvođačima opreme i softvera. Trenutno uglavnom koristimo standard 802.11ac (zovu ga i Wi-Fi 5) usvojen 2014. godine, koji teorijski obezbeđuje brzinu komunikacije između 433 i 6933 Mbps (megabita u sekundi).
Da je brzina stvarno takva verovatno nam novi standard i ne bi bio toliko interesantan, ali svako ko koristi Wi-Fi zna da je brzina u realnim uslovima uglavnom znatno ispod donje granice. Sasvim je dovoljna za smartfone, tablete i kućnu pametnu opremu, ali ne baš sjajna za moderne televizore i laptope. Kad god neko osmišljava svoj radni prostor, uvek mu predlažem da računar (laptop ili desktop, svejedno) poveže u mrežu koristeći Ethernet kabl utaknut u (po mogućnosti 10 Gbps) switch.
Magija komunikacije
Ubrzanje bežične komunikacije je veoma složen tehnički problem – „očigledna“ rešenja su davno iscrpljena i za veće brzine komunikacije potrebna je čitava (inženjerska) vudu magija. Nije nam cilj da u ovom tekstu idemo duboko u tehničke detalje, ali ćemo reći da se 802.11ax komunikacija zasniva na ortogonalnom frekventnom multipleksiranju (OFDMA, orthogonal frequency-division multiple access). Ideja je „pozajmljena“ od mobilnih (celularnih) mreža: bežični kanal se deli na više „podkanala“ (resource unit), kako bi u okviru svakog kanala mogao paralelno da komunicira veći broj uređaja.
Preciznije rečeno, u 20 MHz kanalu može da se komunicira sa devet klijenata, u 40 MHz kanalu sa njih 18 a u 80 MHz kanalu čak 37. Svaki od njih dobija onoliki deo propusnog opsega koliki mu je potreban – više paketa treba za 4k televiziju nego za komunikaciju sa pametnim usisivačem.
Dakle, mnogo važnije od veće brzine (koja i nije toliko veća, teorijskih 9.6 Gbps, što je nepunih 40% više od brzine 802.11ac mreža) jeste mogućnost uključenja znatno većeg broja uređaja u mrežu, što je značajno čak i za kuće opremljene gomilom smart home opreme, a da o kancelarijama ili sajamskim halama ni ne govorimo.
