– Sa tugom sam primio vest o smrti pesnika Rajka Petrova Noga, člana Udruženja književnika Srbije i Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, čoveka i patriote koji je na tragu Dučića i Kočića ispisao neke od najlepših i najupečatljivijih stihova u opisu našeg nacionalnog duha i stradanja. Potekao sa krša koji pamti najkrvaviji period naše istorije u 20. veku, Rajko Petrov je taj iskonski naboj srpskog prkosa i opstanka na jedinstven način pretočio u brojne književne forme.
Naš narod zapadno od Drine, od Krajine do Republike Srpske, uvek je imao najveću podršku u Nogovom stihu i reči. Njegova percepcija stvarnosti kao odraza nikada zaceljenih rana prošlosti, verno je odslikavala naš etos i karakter, ideale i nacionalne zanose, svu dubinu patnje i praštanja, ali i uzdizanje nakon padova i razočaranja, poraza i bola. I upravo je taj epski naboj, tako moćan u njegovom pesničkom izrazu, bio podstrek našem narodu u najtežim trenucima, kojih je bilo tako mnogo u savremenoj istoriji.
Petrov Nogo je uvek bio uz svoj narod. Plamen njegove reči žestoko je unosio ohrabrenje i nadu, vraćajući svako naše posrnuće na put duhovne pobede, na predačku stazu kojom je oduvek bilo najteže hoditi i kojom su išli samo oni najhrabriji i najponositiji među nama.
Njegove poruke ostaju uklesane u nacionalno biće našeg naroda, kao večita arhetipska iskra slobodarstva i heroizma koja će nastaviti da inspiriše i buduće naraštaje.
Izražavam duboko saučešće porodici, prijateljima i poštovaocima Nogove reči. Neka počiva u miru.
