Predsednik Aleksandar Vučić gostujući u emisiji ”Dobro jutro Srbijo” osvrnuo se na slučaj Osnovne škole ”Vladislav Ribnikar” i činjenice da je roditelj deteta koje je nastradalo 3. maja ove godine u krvavom piru, odbijen da bude deo Saveta roditelja, a samim tim ni deo Školskog odbora, kao i komentare opozicionih predstavnika da država nije uradila ništa za roditelje stradale dece.
Podsetimo, kako je Republika prva pisala, Vlada Republike Srbije smatra da u Savetu roditelja treba da budu roditelji ubijene dece, a Branko Anđelković, otac nastradale devojčice Mare koji je bio kandidovan za člana, nije izabran, na šta se i sam predsednik osvrnuo.
– Pokazali su mi Milicu Stamenkovski, pitanje novinarke ”eto vidite, država nije ništa uradila za roditelje u Ribnikaru”, jedna potološka, bolesna zloupotreba svega, pri tom nemaju pojma o čemu se radi. Ljudima želim da objasnim o čemu se radi, radi se o roditeljima ubijene dece, koji su s pravom, čini mi se s pravom, da ne budem ja sudija, čini mi se s pravom, jer morate da čujete i drugu stranu, u ovom slučaju je druga strana Savet roditelja, to su uglavnom roditelji čija deca nisu stradala, nisu ubijena u krvavom piru ovog monstruma-dečaka. I ti roditelji su tražili određene stvari zta sebe, trebalo je da budu predstavljeni u Savetu, da imaju jednog člana, trebalo je da bude Branko Anđelković, inače otac poginule devojčice Mare, koji ima još jedno dete koje ide u tu školu – rekao je on i dodao da je država Srbija uputila molbu Savetu roditelja OŠ ”Vladislav Ribnikar”:
– Država Srbija je uputila molbu i zahtev Savetu roditelja da prihvate tog čovega za člana Saveta roditelja, Savet roditelja to nije želeo da prihvati tu odluku i da je donese. I sada ti roditelji kažu ”mi samo želimo da država sama radi svoj posao oko memorijalnog centra, što mi već radimo u dogovoru sa njima”. A oni neće ni da čuju o čemu se radi, ja sam primao i jedne i druge roditelje. Kada radite sve što možete, da čujete sve, da se izborite sve, ali kada niko ništa ne zna o tome, a želi po svaku cenu da dobije neku vrstu političke pomoći, dehumanizujući vas, predstavljajući vas kao nekoga ko ne brine o roditeljima, a pri tom toliko su brinuli o njima, da im ni saučešće nisu izjavili.
