Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Beogradu sa komesarom Evropske unije za susedsku politiku i proširenje Oliverom Varheljijem. Na zajedničkoj konferenciji za medije Varhelji je rekao da se nada da će do kraja ovog mandata Evropske komisije Srbija ući u EU.
Vučić je izjavio da su izuzetne vesti da bi za pet godina moglo da dođe do velikog proširenja EU, u kojem bi bila i Srbija.
“Više puta smo to slušali, ali poznavajući ozbiljnost Varheljija, verujem da je govorio iz srca i iz glave”, rekao je Vučić.
Vučić je rekao da je sasvim siguran da će se otvoriti treći klaster i da se nada otvaranju gotovo svih poglavlja do kraja godine, kao i da bi to bio veliki pomak napred.
” U sredu sednica SB UN o Srebrenici”
Dodao je da će večeras otputovati u Njujork gde će biti održana sednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, pre toga i Saveta bezbednosti, vezano za rezoluciju o Srebrenici.
Vučić je to rekao na zajedničkoj konferenciji sa Oliverom Varheijem u Beogradu kome je zahvalio na velikoj energiji koju ulaže za unapređenje pozicije Srbije i celog zapadnog Balkana.
On je zahvalio Varheiju na “preciznim rečima oko nepotrebnosti postojanja kolektivne ili nemogućnosti karakterisanja čitave jedne nacije kao kolektivnog krivca za zločine koji su počinjeni”.
“Umećemo to da pamtimo. Ja sad imam jednu verovatno lošu vest za mene i za vas. Ja sam mislio da ću doći u Kotor, kao što sam vam rekao zajedno sa Sinišom Malim i Tanjom Miščević, ali mi je upravo dostavljena informacija da će najverovatnije sednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, pre toga i Saveta bezbednosti, biti baš u sredu, tako da ću ja čim završimo večeru, da idem u Njujork, pošto onima koji bi želeli da optuže Srbiju kao genocidan narod, neko mora da pruži odgovor”, rekao je Vučić.
Vučić je kazao da će da pruži odgovor onakav kakav zaslužuju.
“Uskoro prva sredstva koja predviđa Plan rasta za Zapadni Balkan”
Predsednik Vučić rekao je večeras da će uskoro prva sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan biti isplaćena Srbiji i skrenuo pažnju na to da će Srbija morati da ispuni određene uslove i reforme koje će građanima obezbediti bolje uslove i bolji život.
Vučić je dodao da je razgovarao sa ministrom finansija Sinišom Mali koji mu je rekao da uskoro očekuje prvih 125 miliona evra koje predviđa plan rasta i dodao da je to važan novac koji pokazuje posvećenost Evropske unije reformama i Srbiji.
“Želim da vam kažem veliko hvala na svim planovima koje ste doneli u Beograd i hoću građanima Srbije da kažem da imamo na čemu da radimo i da imamo na čemu da budemo zahvalni. Nije reč samo o novcu, reč je i o strukturnim reformama i stvarima od kojih građani Srbije mogu da imaju samo boljitak i bolji život”, rekao je Vučić.
Dodao je da je sa Varhejijem razgovarao o važnim stvarima koje Srbija mora da uradi kako bi pristupila jedinstvenom tržištu, a koje se tiču državne pomoći, koje se tiču viznog režima i koje se tiču razdvajanja preduzeća u okviru javnih preduzeća.
“To nekada nisu sasvim lake stvari posebno oko državne pomoći i javnih nabavki, ali je to naš posao i to ćemo da rešimo da bismo dobili mnogo toga i kako na primer ljudi koji uplaćuju doznake iz inostranstva ne bi morali da plaćaju posebne takse i tu bi uštedili čak i oko 20 odsto”, rekao je Vučić.
Dodao je da je Srbija predložila otvaranje takozvanih zelenih linija za kamione.
“Prvi put smo pokrenuli ukidanje takozvane PEM konvencije za zemlje koje nisu članice Evropske unije što je strašno važno”, rekao je Vučić.
Dodao je da se nada da je litijum šansa za ekonomski uspon i uspeh Srbije, ali i šansa za povećanje ekonomskog standarda i porasta plata i penzija građana.
“Za to su nam potrebni proizvođači električnih automobila. A ko će da dođe u Srbiju da proizvodi električne automobile, ako on ima 10 odsto carine, a mi nismo u stanju da napravimo 50 odsto automobila u našoj zemlji”, rekao je Vučić.
Predsednik Srbije je ponovio da je EU veliki spoljnotrgovinski partner Srbije.
“Sa Evropskom unijom 2023. godine smo imali ukupnu razmenu trgovinsku i u uslugama 50,8 milijardi, a 24,8 milijardi je bio izvoz, gotovo 50 odsto što nikada ranije nije bio slučaj i veoma sam ponosan na to. Ali to uspevamo zahvaljujući fabrikama iz Nemačke, Italije, Francuske i mnogih drugih zemalja EU”, rekao je Vučić.
“Nisam ruski plaćenik, ni američki, ni evropski, borim se samo za Srbiju”
Nisam ni ruski plaćenik, ni evropski, ni američki, radim samo za Srbiju i borim se za Srbiju, poručio je Vučić posle pisanja pojedinih opozicionih medija da je “beskičmenjak” zato što je u Beogradu primio suprugu predsednika Ukrajine Olenu Zelenski. Vučić je, odgovarajući na novinarsko pitanje, da to prokomentariše rekao da je teško da odgovori i upitao je šta žele od njega kao predsednika.
“Pre tri dana u ovoj zemlji je bio predsednik Narodne Republike Kine, Si. Ti isti su pisali – Vučić kuva žabu kako bi obavestio narod da Srbija neće da bude na evropskom putu. I to su im bili glavni naslovi. Ja sam ćutao iz pristojnosti, reč nisam rekao. Ugostio sam našeg dragog gosta iz Kine, ćutao, bavio se državnim pitanjima, državnim stvarima. Molio sam za fabrike da dođu u Srbiju, molio da uposlimo ljude i borio se za svoju zemlju”, rekao je Vučić.
On je dodao da su u Beogradu bili ministar spoljnih poslova Ukrajine i Olena Zelenski.
“A šta vi u stvari hoćete od mene? Od svog predsednika? Šta u stvari želite od mene? Da ne razgovaram sa zemljom od 40 miliona stanovnika, koja nikad ništa nažao Srbiji nije uradila, koja nije priznala Kosovo. A pritom imam zadatak i obavezu koju ste mi vi dali. Da ih molim da ne budu na drugoj strani povodom Saveta Evrope u Strazburu ili gde god. I da ne budu protiv nas i u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija”, rekao je Vučić.
On je dodao da je sa njima danas razgovarao o ekonomskom forumu koji treba da se organizuje u Beogradu, kao i kako da se privuku ukrajinski biznismeni i obrnuto.
“Šta je u tome loše? Zbog toga nemam kičmu? A sutra kad budem govorio ili prekosutra o tome, i to na ruskom jeziku, kako se vrši revizija istorijskih činjenica… Sad neću moći zbog Njujorka, pa ću to da ostavim, trebalo je 15-og, jer su tad završene borbe. Hoćete tad da mi kažete da sam ruski plaćenik?”, upitao je Vučić.
Poručio je potom da nije ni ruski plaćenik, ni evropski, ni američki.
“Radim samo za Srbiju. I borim se za Srbiju. I to što sad govorim, govorim u polumagnovenju, jer su mi misli već u Njujorku. Hteo sam da govorim i o Beogradu, da se zahvalim Evropskoj investicionoj banci, Evropskoj banci za obnovu i razvoj…”, naveo je Vučić.
Vučić je kazao i da neće pustiti da u Njujorku Srbija bude bez odgovora.
“Znam ja da mi njih ne možemo da pobedimo. Ali ću im otežati toliko da će ih biti sramota. I da se ja dodvoravam nekome koga ću da primim i kad ću da primim? Ne pada mi na pamet”, rekao je Vučić.
Vučić je rekao i da upravo Olivera Varhejija mogu da pitaju za koga uvek kažu da ima kičmu.
“Vi ste došli da mi pričate da nemam kičmu, zato što sam primio nekog iz Ukrajine. A sutra biste mi zvocali po glavi što nisam uveo sankcije Rusiji. Šta u stvari hoćete ljudi? Birajte predsednika koji će svaki dan da se povija na povetarcu i da služi svakoj budali u našoj zemlji koja pomisli da može da upravlja predsednikovim vremenom, resursima zemlje i tako dalje”, poručio je Vučić.
Varheji: Ne slažem se sa kolektivnim kažnjavanjem srpskog naroda
Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji rekao je danas, govoreći o predloženoj rezoluciji o Srebrenici, da se ne slaže sa kolektivnim kažnjavanjem jednog naroda.
“Ne slažem se sa kolektivnim kažnjavanjem, to nije nikad bio deo naših vrednosti, niti će biti”, rekao je Varheji na zajedničkoj konferenciji za novinare posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
“Stigmatizacija srpskog naroda nije održiv izbor. To ne doprinosi prevazilaženju svih strahota ratova na Balkanu. Osudili smo zločine protiv čovečnosti, ti ljudi moraju da snose odgovornost za svoje zločine. Postoje presude koje treba da se sprovedu, već smo videli gde pojam kolektivne krivice vodi. Moramo da se setimo žrtava u Srebrenici, ali ne treba da širimo kolektivnu krivicu na jedan narod”, istakao je Varhelji.
On je rekao da mu je uvek drago kada dođe u Srbiju, a ovog puta će, kako kaže, imati više vremena da provede u Srbiji.
“Srećan sam što mogu da vidim sve ono što smo radili u proteklih pet godina, konačno i plodove tog rada. Nakon 20. godišnjice velikog proširenja, koje je donelo veliki mir i stabilnost regionu, koji je na granici sa Srbijom, nadam se da ćemo dalje videti Srbiju u EU, da će se priključiti do kraja mandata. Meni je jasno da će naredna komisija morati sav napor i rad da usmeri na nove članice Unije, jer jasno je šta je članstvo donelo centralnoj i istočnoj Evropi”, istakao je komesar.
Varheji je napomenuo da su u EU ponosni na transformacije društava zemalja članica.
“Dakle, sada mi pravimo sve alate, spremamo sav zamajac kako bi naredna komisija mogla da donese rezultate kada je reč o proširenju. Počeli smo sa realizacijom tog plana, to je jedna od tema o kojoj sam razgovarao sa predsednikom Srbije Vučićem. Nadam se da ćete moći prve rezultate da vidite u Srbiji uskoro”, napomenuo je on.
On je ocenio da bi plan ubrzanja procesa pridruživanja, ubrzanja reformi, raelizacija uslova za pridružvanje i postizanja pristupa jedinstvenom tržištu i pre proširenja doneo korist građanima (Srbije) i pre proširenja.
“Ključno je da plan rasta funkcioniše, a da bi se to desilo, region mora da funkcioniše kao jedan. Ceo region mora da se pridruži i onda će imati jednake uslove kao i zemlje članice EU. Zato, postepena integracija biće ključna”, ukazao je on.
Varhelji je rekao da je ove godine već bio jedan samit lidera regiona i da se nada da će se u Kotoru susresti sa srpskim predsednikom još jednom gde bi, kako dodaje, trebalo da razgovaraju o metodama plaćanja, zelenim koridorima.
“Evropski savet izdvojio je dodatnih šest milijardi evra u okviru ovog plana i zajedno sa ranijim planom od 30 milijardi evra, Srbija i ceo region će imati koristi od intenziteta pomoći koji može da se uporedi sa onim koje zemlje članice dobijaju iz kohezionog fonda do 2027. godine. Do 2027. godine postojaće sve mogućnosti za region da se pridruži”, rekao je Varheji.
On je rekao da je video ogromnu modernizaciju železničkog sektora, ovu dečju bolnicu u Beogradu, što, kako kaže, “predstavlja nešto što smo zajedno postigli”.
“Takođe, videli smo elektrotransmisione mreže, ekološko-investicioni plan je dao rezultate. Želim da iskoristim priliku da kažem da nastavite da radite na evropskom putu, mislim da postoje brojne mogućnosti da se ubrza taj rad. Imamo novu srpsku vladu i susrešću se sa ministrima, vladom, već sutra, nadam se da ćemo sa novom vladom videti još stabilniji tempo reformi, još brže rezultate”, kazao je on i rekao da je potrebno da se Srbija “više usklađuje sa spoljnom politikom EU”.
Na kraju, Varheji je čestitao predsednici Skupštine Ani Brnabić na postignutom dogovoru u Skupštini, kada je reč o preporukama ODIHR-a.
“Ovaj dijalog je bio neophodan i čestitam joj na tome, videću je u sredu”, zaključio je on.
Varhelji će boraviti u Srbiji do 15. maja, i imaće aktivnosti u Beogradu, Batajnici, Novom Sadu i Subotici.
Tokom posete, komesar će, osim sa predsednikom Vučićem, razgovarati sa predsednicom narodne Skupštine Srbije, premijerom i ministrima Vlade Srbije, kao i sa liderima političkih grupa.
On će, takođe, posetiti završne radove na Palati pravde u Novom Sadu i Intermodalnom terminalu Batajnica i prisustvovati potpisivanju ugovora o donaciji za biomasu i memoranduma o razumevanju za osnivanje Evropskog saveta privrendnih komora i poslovnih udruženja.
Sastanak Vučića i Varhejija počeo je nešto posle 17.00 časova u zgradi Predsedništva na Andrićevom vencu.
Posle bilateralnog sastanka, usledio je plenarni sastanak. Na sastanaku su bili prisutni ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre, ambasador Srbije u Misiji u Briselu Danijel Apostolović, ministarka za evrointegracije Tanja Miščević i ministar spoljnih poslova Marko Đurić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je 4. aprila telefonom sa Varhejijem o uspostavljanju Fonda za reformu i rast za Zapadni Balkan koji su usvojili Evropski saveta i Evropski parlament.
Cilj Fonda je da podrži partnere EU sa Zapadnog Balkana u sprovođenju reformi u vezi sa EU, kao i da stimuliše njihovu ekonomsko približavanje EU na osnovu reformskih agendi bloka.
Pored toga, Fond treba da pomogne i u usklađivanju partnerksih zemalja kad je reč o vrednostima, zakonima, pravilima, standardima, politikama i praksama EU u cilju budućeg članstva u EU.
