Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa predsednikom Republike Francuske Emanuelom Makronom.
“Kao i uvek, otvoren i ozbiljan razgovor sa predsednikom Makronom, kojem sam predočio posledice opasnog razvoja situacije na Kosovu i Metohiji. Sada već neskriveno nasilje upereno protiv Srba na KiM, sve očiglednije udaljava svaku mogućnost civilizovanog razgovora i pristupa rešavanju otvorenih pitanja”, naveo je Vučić na instagram profilu “buducnostsrbijeav”.
Kako je dodao, naglasio je da Srbija ostaje privržena dijalogu i očuvanju mira, “iako je srpska zajednica na Kosovu i Metohiji jedina etnička grupa u Evropi koja je izložena konstantnom nasilju”.
“Zamolio sam predsednika Makrona da uloži dodatni napor kako bi se prištinska strana urazumila i što pre vratila u okvire konkretnih razgovora, kao i da prestane da obesmišljava sve napore usmerene na deeskalaciju situacije”, naveo je predsednik Srbije.
View this post on Instagram
Rekao je i da je zahvalio Makronu na spremnosti da sasluša Beograd, kao i na odlučnosti da se dodatno angažuje kako bi se razrešila izuzetno složena i nadasve opasna situacija na Kosovu.
Tajani zatražio da Srbija učini sve da se održi stabilnost u regionu
Osim toga, Vučić je saopštio i da je razgovarao sa potpredsednikom Saveta ministara i ministrom spoljnih poslova Italije Antonijom Tajanijem koji je, kako je naveo, zatražio da Srbija učini sve da bude održana stabilnost u regionu.
Vučić je na Instagram nalogu “budućnostsrbije” naveo da je Tajani naglasio da je Italija uvek spremna da da svoju podršku miru.
Srbija će tražiti sednicu SB UN
Pre dva dana je Aleksandar Vučić, posle razgovora koje je imao sa izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom, rekao da se Srbija danas nalazi u najtežoj situaciji za 11 godina. Najavio je da će uskoro zatražiti razgovor sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, a posle toga i hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN na kojoj bi bile donete hitne mere da bi se zaštitili život i sloboda građana na severu Kosova.
Vučić je naveo da će Srbija tražiti od Saveta bezbednosti da Kfor ispuni svoje obaveze i da momentalno i na terenu onemogući “svako dalje delovanje institucija privremenih prištinskih institucija koje ugrožavaju živote i slobodu”. Rekao je i da će zahtevati da se izvrši demilitarizacija svih naoružanih formacija u skladu sa rezolucijom 1244.
Kako je istakao, u sladu sa odgovorom će postojati ili neće i treća tačka: “OD SB UN ćemo dobiti neki odgovor, ko ima dužnost da zaštiti živote i slobodu Srba, da li su to snage Kfora, li neko drugi”.
Naveo je i da je ta sednica veoma važna i da će zaustaviti sve obaveze kako bi joj prisustvovao.
“Pošto obuhvat nasilja I tihi pogrom Srba povećava rizik od njihovog potpunog nestanka sa KiM, smatramo da su sve države članice UN obavezne da deluju u skladu sa tim i spreče anticivilizacijski ishod”, poručio je predsednik i dodao da će u skladu sa tim biti razmotren zahtev Srpske liste da se određene organizacije proglase terorističkim. “Upoznaćemo sa situacijom partnere na Zapadu, ali i na Istoku”, naveo je.
Predsednik je poručio da je Srbija spremna da nastavi razgovore, ali da je sada jasno “da su se stvari otrgle kontroli, da je Srbija saterana uza ćošak i uza zid”.
Podsetimo, sinoć je u Beogradu boravio i albanski premijer Edi Rama, koji je odgovarajući na pitanja novinara o situaciji na Kosovu rekao da “niko ne sme da potceni rizik od eskalacije tenzija”.
“Do te tačke kada ćemo se naći u situaciji da naoružani pokreti mogu da krenu i urade nešto što mi ni na koji način ne bismo dozvolili. To bi nas dovelo do situacije koja je možda uporediva sa Donbasom gde bi se stvorila teritorija u okviru regiona što bi dovelo do nezamislivih razmera. Danas je još moguće kontrolisati situaciju i sa jasno definisanim tačkama u cilju deeskalacije koje je odredila međunarodna zajednica i da se one primene bez postavljanja pitanja ‘šta ako’. Mora da se dođe do zajedničkog stanovišta, da ono prevlada i da se proces dijaloga nastavi”, istakao je Rama.
Vučić je rekao da se “niko normalan ne raduje novim nacionalnim rovovima i mogućnosti bilo kakvih sukoba”.
“Nisam slučajno rekao ovo niko normalan”, rekao je on i nastavio: “Ne samo da hoćemo i želimo mir, već i na tome radimo, koliko god to bilo teško za nas. Znam da će i u Tirani, i u Prištini će da postoje oni koji će videti Srbiju kao zlo i kao krvica za bilo šta. Samo hoću da vi znate da je u Srbiji veoma, veoma teška situacija po tom pitanju, neću da govorim kolika je težina problema sa kojim se suočavamo, kakva je reakcija srpskog naroda na KiM i ono što nam ostaje jeste da učinimo sve da sačuvamo mir”.
U međuvremenu se oglasio i specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar koji je rekao da je najbolje rešenje za izlazak iz krize na Kosovu to da Beograd i Priština prihvate plan u tri tačke koji je predstavila Evropska unija, prenosi Jutarnji list.
“Imamo pozitivne naznake da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman da to prihvati, ali premijera (Aljbina) Kurtija treba još malo nagovarati”, rekao je Eskobar novinarima u Zagrebu, pred dolazak na Dubrovnik forum.
Na pitanje šta će biti posledice ako Beograd i Priština ne ispune zahteve međunarodne zajednice za deeskalaciju situacije, Eskobar je odgovorio da će time obe strane izgubiti brojne prilike.
Lajčaku posete Beogradu i Prištine pomogle da razjasni situaciju na terenu
Sumirajući događaje iz protekle sedmice, specijali izaslanik EU Miroslav Lajčak je rekao da se nastavljaju napori na deeskalaciji stanja na severu Kosova i Metohije.
Lajčak je na Fejsbuku podsetio da je početkom ove nedelje boravio u poseti Beogradu i Prištini radi praćenja napora EU u pronalaženju rešenja za napetu situaciju na severu Kosova i Metohije, naglašavajući da su mu te posete pomogle da razjasni situaciju na terenu i potrebne sledeće korake.
“Glavni fokus su bili moji sastanci sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu i predsednicom i premijerom privremenih prištinskih institucija Vjosom Osmani i Aljbinom Kurtijem u Prištini na kojima su istražene opcije na putu napred u skladu sa zahtevima EU za deeskalaciju na severu KiM i organizovanje novih lokalnih izbora uz učešće kosovskih Srba, kao i povratak dijalogu”, istakao je Lajčak.
On je naveo da se susreo i sa novim šefom Euleksa na KiM Đovanijem Pjetrom Barbanom i komandantom Kfora generalom Anđelom Mikeleom Ristučom sa kojima je razgovarao o hitnoj potrebi da sve strane preduzmu konkretne korake za deeskalaciju.
