Kulturni centar “Laza Kostić” Sombor u saradnji sa „Visconti Fine Art Gallery“ iz Ljubljane, organizuje izložbu „GIORGIO MORANDI”, koja će biti otvorena u toku XVI NOĆI MUZEJA, u Galeriji KC “Laza Kostić”. Po rečima autora izložbe Žive Škodlar Vujić, izložbu sačinjavaju reprodukcije Morandijevih akvarela koje je 1974. publikovao Zurlini Valerio pod nazivom „50 acquarelli di Giorgio Morandi“.
Giorgio Morandi, italijanski slikar i grafičar (Bologna, 20. VII. 1890 – Grizzana, kraj Bologne, 18. VI. 1964). Isprva pod uticajem Sezana i kubista, potom izgradio vlastiti stil smirenog i kultivisanog senzibiliteta. Godine 1916. nastaju prve serije intimističkih i poetskih mrtvih priroda s bocama koje tematski ostaju karakteristične za njegovo slikarstvo. Osim mrtvih priroda, slikao portrete i pejsaže; autor važnog grafičkog opusa.
U poslednjim godinama svog života, Giorgio Morandi se s velikom posvećenošću okrenuo akvarelima. Proizveo je gotovo 250: impresivna količina s obzirom da je tokom cele karijere stvorio 1.400 slika ulja i 138 grafika. Ova njegova dela odišu nežnim dahom boje na papiru, kao trag nečega što je on bio, ali nikada nije u potpunosti shvatio. Izabrao je izuzetno grube papire za slikanje mrtvih života i nekoliko retkih pejzaža. Rezultat je svedenost i krhkost, koja je postala dragocena po tonu.
Nakon njegovog dugog, doslednog umetničkog putovanja, u kojem je uljana boja bila i strateški, materijalni element, šta je Morandija dovelo do podređene tehnike akvarela? Čini se da je umetnik uvek žudeo za rezultatom koji mu je ova tehnika omogućila: zaista je u svojim kasnijim radovima uspeo da uspostavi taj misteriozni balans između sna i preciznosti . Dva stanja koja su neosvojiva u ljudskom iskustvu, jer nijedan san nikad nije tačan, spojeni su na Morandijevim slikama, a naročito u njegovim akvarelima. Na papiru, umetnik jemogao istražiti nešto što ulje na platnu nije moglo dati: transparentnost. Slike neprestano osciluju između onoga što je ispred i onoga što bi trebalo da stoji iza. Na kraju, objekti se spajaju jedan sa drugim, a oblici sakrivaju jedan iza (ili unutra) drugog, koristeći boju i svetlost, stvarajući začarane i naizgled iluzorne slike. Morandi je bio svestan stalnih mutacija u vidljivom svetu i želeo je da njegovi radovi sintetizuju sve, a ne samo da predstavljaju. Na taj način, paradoksalno, njegovi razređeni akvareli postali su seizmografi beskonačne dinamike realnosti.
Zapis pokazuje da je Morandi radio na potpuno drugačiji način od onoga što smo mogli zamisliti. Proveo je dugo vremena posmatrajući predmet koji je želeo da slika, a zatim bi, kao da je obuzet prizorom, skoro napao platnu i nikada nije napravio korak unazad da vidi efekat onoga što je radio. Toliko toga da je njegov stil na odgovarajući način opisan kao “gestualan”. Sa akvarelima, njegov kreativni podstrek se morao suočiti s krhkostima ovog medija i nedostatkom izražaja: nije mogao iskoristiti udarce koji su mu bili najviši saveznik na uljima. Zato je morao istražiti drugačiji metod i raditi na molekularnoj prašini u kojoj se stvar i svetlost približavaju, postižući predstavljanje nečega što je “gotovo opipljivo”. Iz tog razloga njegovi akvareli, sa svojim očigledno neodoljivim oblicima, su suštinski važni za Morandijevu umjetnost: oni su bili odlučujući korak koji mu je omogućio da stoji ne samo ispred predmeta već unutar njih.
Izložba će trajati do 07.06.2018. godine.
