Na inicijativu predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića i uz podršku Vlade Srbije, prepoznata je potreba za osnivanjem ovog saveza.
Rakija ne samo od šljiva nacionalni je brend Srbije čiji je kvalitet prepoznat u svetu pa je neophodna još bolja saradnja proizvođača i države kako bi svi zajedno od proizvođača voća do ljubitelja rakije imali više koristi i zadovoljstva, konstatovano je danas u Beogradu na skupu koji je organizovao Savez proizvođača rakije Srbije.
Na inicijativu predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića i uz podršku Vlade Srbije, prepoznata je potreba za osnivanjem ovog saveza.
U savezu se nalaze tri udruženja proizvođača rakije: Srpska rakija, Šumadija i Udruženje proizvođača Zapadne Srbije, koji okupljaju oko 50 registrovanih proizvođača iz cele Srbije.
U Srbiji postoji 540 registrovanih proizvođača rakije koji su u sistemu kontrole, ali pred njih postoje i neregistrovani proizvođači koji prodaju ovu vrstu proizvoda i time remete tržišne uslove, pa je između ostalog, cilj okupljanja u savez je da se formira reprezentativno udruženje koje će dati jasnu sliku celokupne problematike ove branše, ali i da njihov glas bude vidljiviji.
Ivan Urošević – Foto: Tanjug/Filip Krainčanić
– Cilj saveza je da objedini sva mala udruženja proizvođača ovog alkoholnog pića, i uz saradnju sa resornim ministarstvima rešava tekuće probleme. Ova grana treba da bude strateški važna za državu, a savez će pre svega inicijacijama da uredi i digne na zadovoljavajuči nivo – kaže Ivan Urošević, predsednik UO Saveza proizvođača rakije Srbije.
Velimir Stanojević – Foto: Tanjug/Filip Krainčanić
– Ovaj savez zajedno sa resornim ministarstvima rešavaće probleme koji tište naše poljoprivrednike. Pre svega da uđu u sistem i da se borimo protiv falsifikata kada su jaka alkoholna pića u pitanju. Ono što želim da kažem je da smo prethodnih nekoliko godina napravili bitne pomake i da su se naši proizvođači pojavili kako u zemlji tako i u inostranstvu sa prepoznatljivim pićima – rekao je Velimir Stanojević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede.
Gastronomija svuda u svetu predstavlja neizostavni deo turističke ponude, a kada je reč o Srbiji, pored gostoprimstva stanovništa, upravo je gastronomska ponuda ono što pravi prednost na turističkom tržištu. U prvih 6 meseci ove godine, turisti iz Kine prvi su po broju dolazaka, a u aramnžmanu koji podrazumeva njihov boravak uključena je minimum jedna vinarija i jedna destilerija.
Miroslav Knežević – Foto: Tanjug/Filip Krainčanić
– Podsetiću vas da je šljivovica od 2015. godina na nacionalnoj listi nematerijalnih kulturnih dobara, i u vezi sa tim sve aktivnosti koje se rade u organizaciji, distribuciji i promociji, predstavljaju važnu stvar za promociju naše države. Imali smo priliku da od proizvođača da čujemo da zaista postoji velika podrška i kabineta predsednika i Vlade Republike Srbije, a mi kao resorno ministarstvo smo u prethodnom periodu izdvajali puno sredstava za ova udruženja, za organizaciju različitih događaja na kojima se ovo što oni proizvedu na pravi način predstavi kako na domaćem tako i na stranom tržištu.I u narednom periodu ćemo sa našim kolegama iz ministarstva poljoprivrede sinhornizovano raditi na ovim aktivnostima – kazao je Miroslav Knežević, državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
Savez proizvođača rakije Srbije – Foto: Tanjug/Filip Krainčanić
Rakiju kao nacionalni brend Milan Zarić, iz destilerije Zarić iz Kosjerića koja je u Kini osvojila zlatnu medalju za šljivovicu i srebrnu za rakiju od malina, a nedavno sklopila i ugovor za izvoz u tu zemlju, uporedio je sa nacionalnim brendom Škotske – viskijem.
Miroslav Knežević iz destilerije “Hubert 1924” iz Banatskog velikog sela, koja je dobila svetsko zlato za kajsijevaču, kaže da se priznanja ovog nivoa značajna za srpsku rakiju kao nacionalni brend.
– Kao ciljeve zacrtali smo propagandu naše rakije u svetu kako bi bio veći izvoz, i borbu sa sivim tržište što lažno deklarisanih, sto neregistrovanih proizvođača – kaže on i dodaje da bi proizvodnja rakije mogla bi da bude i motor oživljavanja sela i vraćanja ljudi na selo.
Preuzeto: Telegraf Biznis
