Sujeverje koje se tiče hleba i njegovog okretanja naopačke potiče iz davnina, a neki ga i danas smatraju lošom srećom. Uverenje seže do naših predaka, koji su verovali da nepravilno postupanje sa osnovnom životnom namirnicom može dovesti do neuspeha u novcu i hrani, pa čak i do pojave bradavica na ruci kojom se okreće.
Ovo sujeverje se nekad povezivalo sa religijom, mada to može izgledati paradoksalno s obzirom na to da se hleb smatra telom Isusovim. Slična verovanja postoje i u drugim zemljama – Francuzi veruju da okretanje hleba naopako označava pozivanje krvnika u dom ili povezivanje sa zlom i đavolom.
Iako zvuči neverovatno, ovo verovanje ima korene u srednjem veku, kada su se na javnim trgovima izvršavala pogubljenja. Dželatu je bilo teško da kupi hleb jer je radio rano ujutru, kada pekare još nisu bile otvorene. Da bi izbegao sukobe sa krvnikom, pekar bi okretao hleb naopako i time mu označavao da je rezervisan za dželata. Nakon pogubljenja, krvnik bi ušao u pekaru i uzeo hleb koji je bio okrenut naopako.
Iako se može činiti čudnim da je ovo verovanje i dalje prisutno u današnjem svetu, ono pokazuje koliko su ljudi bili povezani sa hranom u prošlosti, i koliko su verovanja i običaji mogli da utiču na njihovu svakodnevicu.
