Ovih dana nad Evropom se nalazi prostran anticklon, uz veoma visoke vrednosti vazdušnog pritiska.
Vrednosti pritiska prelaze i 1044 milibara, dok je normalna vrednost pritiska svedena na nivo metara, odnosno na nula metara 1013 milibara.
Jedan od centara anticklona nalazi se u blizini našeg područja.
Upravo ovakva sinoptička situacija uslovljava nad našim područjem veoma stabilno i suvo vreme, a takvo vreme potrajaće i u narednom periodu i to ne samo u Srbiji i na našem području, već i širom Evrope.
Sunčano i toplije biće i na višim planinama, uz smanjenje i otapanje snežnog pokrivača.
Osim u prizemlju, ovo polje viskog pritiska razvijeno je i do viših slojeva atmosfere, a polje visokog pritiska na sinoptičkim kartama je u obliku grčkog slova omega.
Pri ovakvoj sinoptičkoj situaciji, nad Evropom se nalazi veoma snažan anticklon, ovih dana sa centrom iznad evropskog dela kopna, dok se na visini sa jugozapada, odnosno sa severa Afrike prostire visinski termički greben preko Mediterana i zapada Evrope sve do severa.
Unutar ovog polja, odnosno sistema, vazdušni pritisak veoma je visok, pa nad većim delom evropskog kopna preovladava suvo, stabilno i vedro, ali zbog veoma slabog strujanja ima lokalno ima i celodnevne magle. Zbog ovog sistema, onemogućen je prodor oblačnih i padavinskih sistema sa Atlantskog okeana i Mediterana.
Snažni cikloni sa oblacima i jakim padavinama, koji se preko severa Atlantika premeštaju u zapadnoj visinskoj struji, nailaskom na omega bloking, kao da su naišli na prepreku u vidu zida. Usled takve situacije, oni ne mogu da zonalno (zapad – istok) prodru unutar Evrope i Srbije, već dobijaju meridijonalno kretanje (jug – sever), pa tako ovi cikloni nastavljaju put sa Atlantika ili ka severu i ka polarnim predelima ili ka jugu i ka suptropskom području.
Zahvaljujući omega bloku i nad Srbijom se narednih dana očekuje vrlo visok vazdušni pritiska, uz stabilno i suvo vreme. Dakle, sve ovo je posledica što mlazna struja (nalazi se na visini od 8 do 12 kilometara, a unutar nje brzina vetra je 300 km/h) gubi zonalno prostiranje i uspostavlja se meridijalno strujanje.
Kada cikloni krenu ka jugu, neretko donesu obilne kiše, jake vetrove i zahlađenje Španiji, Portugaliji, zapadnom i južnom Mediteranu ili zemljama na severu Afrike, a neretko tada može pasti i sneg ili doći do scenrija sa veoma obilnim kišama i poplavama. Tada se transportuje hladna vazdušna masa ka jugu. Kada krenu ka severu, ovi cikloni transoportuju toplu vazdušnu masu ka polarnim predelima i donose otopljenje, ali i padavine krajnjem severu Evrope, Islandu i subpolarnim predelima.
Narednih dana snažni cikloni sa obilnim padavinama neće moći unutar Evrope, već će se ovi sistemi ispred zapadne Evrope zaputiti meridjonalno, u ovom slučaju ka severu i preko Skandinavije. Na svom putu ka severu, oni će nositi toplu vazdušnu masu, pa će tako na Islandu i na severu Skandinavije biti i do 10 stepeni, uz kišu. Inače, ova područja zimi imaju obilne snegove i tempeature ispod 0°C. Cikloni koji sa severa Atlantika budu stizali do zapadne obale Skandinavije, imaće vrednosti i ispod 950 mb, uz orkanske oluje.
Po prelasku preko severa Skandinavije, cikloni će se obodnim delom anticklona, odnosno njegovom istočnom stranom spuštatati preko istočne Evrope i doći će do prodora hladne vazdušne mase iz severnih predela preko Rusije dalje na jug preko oblasti Crnog mora, Turske i Bliskog istoka.
U ovakvom slučaju, Srbija će biti unutar omega blokinga i zaštićena od zahlađenja, jer će se napomenuti sistemi kretati istočnije od našeg područja. Ipak, početkom ove sedmice, Srbija će se nalaziti na rubnom delu prodora hladnog vazduha sa istoka Evrope prema jugu, odnosno prema Grčkoj, Crnom i Egejskom moru i istoku Mediterana.
Već narednih dana do naših predela očekuje se da sa zapada i jugozapada, odnosno sa zapada Mediterana stigne toplija vazdušna masa, pa će temperature biti u osetnijem porastu, a u periodu od 4. do 7. februara mogu preći 15°C, lokalno dostići i 17-18°C.
Prema trenutnim prognozama tokom većeg dela prve dekade februara u Srbiji će biti stabilno, suvo i relativno toplo, uz temperature znatno iznad proseka za ovo doba godine.
Samo se u petak i u subotu preko našeg područja očekuje rubnim delom premeštanje manje količine hladnije i vlažne vazdušne mase, uz slabu kišu i manji pad temperature vazduha.
Po rubnom delu omega bloking premeštaće se snažni oblačni i padavinski sistemi, pre svega preko Atlantika, zapadne Evrope, Skandinavije i Britansih ostrva od juga prema severu i preko istočne Evrope, istoka Mediterana, oblasti Crnog i Egejskog mora i Turske od severa prema jugu.
Omega bloking može da se pojavi ne samo zimi, već i tokom ostalih godišnjih doba, ali je učestaliji zimi. Takođe, može se pojaviti bilo gde u svetu.
Omega bloking neretko je sve učestaliji tokom letnjih meseci.
U nekoliko navrata bio je odgovoran tokom 2022. za toplotne talase u Evropi i Srbiji, kada su temperature neretko bile preko 40 stepeni. Još drastičniji slučaj dogodio se tokom tog leta u Kanadi.
Tada se nekoliko dana iznad zapadnih delova Kanade i severozapada Sjedinjenih Američkih Država nalazio snažan anticiklon, odnosno polje visokog vazdušnog pritiska. Upravo je ovaj anticiklon predstavljao ”blokadu” za zonalna, odnosno zapadna visinska strujanja koja preovldavaju u umerenim širinama, a ujedno i za prodor ciklona, oblačnih i padavinskih sistema sa Pacifika unutar kopna.
Ovi sistemi su zaobilazili područja sa visokim vazdušnim pritiskom i premeštali su se meridionalno daleko severnije ili južnije, dok su unutar područja sa veoma visokim vazdušnim pritiskom preovladavala silazna strujanja, koja leti dodatno zagrevaju vazduh, jer se vazduh spuštahući ujedno i zagreva. Kada se uzdiže, vazduh se hladi i kondenzuje i dovodin do formiranja obaka i padavina. I mlazna struja, koja obavija našu planetu, tada je dobija meridionalno kretanje (sever-jug ili jug-sever), pa se strujanja unutar ove struje tako i premeštaju, a sa njima zajedno i vazdušne mase iz suptropskih ili polarnih širina.
Zahvaljujići sinoptičkoj situaciji koja je tokom tih dana imala karakteristike om, rekordne temperature beležile su se na severozapadu Sjedinjenih Američkih Država i na zapadu Kanade. U Kanadi je srušen nacionalni rekord od 45°C, jer je temperatura 27. juna u mestu Lytton (Britanska Kolumbija) dostigla 47°C, 28. juna 48°C, a 29. juna neverovatnih 49,7°C, odnosno 50 stepeni, a ovaj maleni gradić potom je potpuno izgoreo u šumskom požaru, uz veliki vroj žrtava.
Napomenute vrednosti temperatura bile su više nego u Las Vegasu i drugim mestima na jugozapadu SAD. Lytton se nalazi oko 100 km istočno od Vankuvera, odvojen planinama od Pacifika i nalazi se u dolini, između veoma visokih planina. Dosadašnji rekord u ovom mestu je bio 44°C, a za celu Kandadu 45°C, koliko je mereno na jugu Kanade, u pograničnom delu sa SAD. Rekordne visoke temperature beležene su širom zapadadne Kanade i severozapada SAD, uz vrednosti preko 40°C, pa i do 45°C, a rekordi su pali i u Sijetlu, Portlandu i u drugim gradovima. Ovaj primorski deo Pacifika odlikuje se okeanskom i veoma blagom klimom, gde letnje tempereture veoma retko prelaze 30°C, a isto tako zimi se veoma retko spuštaju ispod 0°C, pa klima podseća na klimu Britanskih ostrva. Nešto drugačija klima je unutar kopna, gde su zime ledene i veoma snežne, a leta ipak toplina nego na obali Pacifika, piše Đorđe Đurić za Telegraf.rs.
