Ako je dete dobro raspoloženo, lepo jede i nema povišenu temperaturu – nema potrebe da se radi bris grla! Blago crveno grlo je kod dece veoma čest problemčić, jer se veliki broj virusa lako «uvali» u njega i «napravi» blago zapaljenje. E, virusi se ne otkrivaju u rutinskim brisevima, već bakterije.
Bakterije koje «traže» terapiju, uvek izazivaju značajne tegobe kod dece: povišenu temperaturu, gušobolju, loše stanje deteta i drastičan pad apetita. To su prave indikacije za bris grla!
- Bris je neophodan uvek kada se dete požali na bol u grlu.
Nije baš tako!
Kao i kod blagog crvenila grla, ni bol u grlu – sam za sebe, nije razlog za bris. Prolazna gušobolja bez pratećih (važnih) tegoba (povišene temperature pre svega), česta je kod dece, a prolazi posle par dana, jer su opet virusi glavni krivci.
Naravno da svaka gušobolja praćena visokom temperaturom JESTE razlog za pregled, ali i za bris grla. I tada je moguće da je u pitanju virusna infekcija, ali to mora da se proveri brisom grla, jer je moguće da se radi o početku gnojne angine.
- Bris nosa uvek treba da se radi uz bris grla, to mora zajedno..
Ne mora i ne treba da «ide zajedno»!
Bris nosa se zaista retko radi, a razlog je jednostavan – ogromna većina bakterija, i kada se nađe u nosu, NE zahteva terapiju!
Zato se bris nosa uglavnom radi iz takozvanih epidemioloških razloga: kod osoblja koje radi sa novorođenim bebama, ili transplantiranih pacijenata, ili kod onih koji učestvuju u pripremi obroka za decu.
- Moraksela u nosu je opasna, treba je što pre «srediti» antibiotikom.
Evo primera za malopređašnju zabludu!
Moraxela je jedna od bakterija koja može da živi u nosu i da ne pravi bilo kakve smetnje detetu. Zato Moraksela u nosu nije bauk! Ona može da uzrokuje prave tegobe kod deteta – upalu uha, bronhitis, druge infekcije…. ali tada dete ima veoma jasne tegobe, koje NEMAJU nikakve veze sa morakselom u nosu! Naravno, u tom slučaju se daje antibiotik, ali NE ZBOG bakterija u nosu, već zbog oboljenja koje treba lečiti.
- Pre brisa, dete ne sme da pije i jede najmanje tri sata..
Ovo je veoma česta zabluda!
Bris grla se radi da bi se otkrile patogene bakterije – one koje izazivaju bolest koja se zove zapaljenje grla (tonzilitis ili tonzilofaringitis). Kada se radi o tim bakterijama (na primer, streptokoke), koje stvarno izazivaju oboljenje – deca imaju i druge, već opisane tegobe (gušobolja, povišena temperatura, loše opšte stanje). Te bakterije NE MOGU da se «speru» običnom vodom ili uobičajenim obrokom. Naravno, dete ne treba da jede i pije 30-ak minuta pre uzimanja brisa, ali je još važnije da izbegava lokalne antiseptike (tablete koje se sisaju kod gušobolje), kao i ispiranje grla preparatima koji smanjuju broj bakterija u grlu.
Te, inače korisne preparate, uopšte ne treba koristiti pre nego što se uzme planirani bris grla. Naravno, ako bris nije u planu, mogu da se bezbedno koriste.
- Sve bakterije koje se nađu u brisu treba lečiti antibioticima..
Totalna zabluda koja i dalje dovodi do nepotrebnog korišćenja antibiotika!
«Ne leči se nalaz brisa, već se leči dete», medicinsko je pravilo koje se često zaboravlja! Bris grla tumači lekar, i to isključivo u sklopu kliničke slike – dakle, tegoba koje dete ima, kao i pregleda deteta! Zato je krajnje opasno raditi briseve na svoju ruku i odmah «uključivati» antibiotike koji su dati u antibiogramu uz bris. To NIJE posao roditelja, već pedijatra.
Retke su bakterije koje mogu da izazovu opasne «mini epidemije» (na primer bakterijskog meningitisa) u kolektivima. U tom slučaju se rade brisevi i zdravoj deci, pa ako se bakterija nađe – onda se daje preventivna (profilaktička) terapija. To se, srećom, retko dešava, a tada se epidemiolozi i pedijatri bave tim problemom. Nove, sve kvalitetnije vakcine, polako istrebljuju ove bolesti.
- Nema veze što je prisutno samo deset odsto streptokoka grupe A.. To odmah treba «tući» antibiotikom, iako je dete bez tegoba.
Evo primera iz prethodne zablude!
Ovo se ne leči, a nema ni potrebe da se ponavlja bris (naravno, kada je dete bez tegoba). Streptokoke normalno žive na koži i sluzokoži kod dece, tako da se NE LEČE ukoliko ne prave probleme.
- Detetu se skoro uvek nađe malo streptokoka u grlu. Iako nema nikakvih smetnji, treba vaditi krajnike – da ne postanu žarište infekcije, a bakterije ne udare na srce ili bubrege..
Nije tačno!
Deci se ne vade krajnici ako nemaju dugotrajne smetnje, odnosno hronično zapaljenje krajnika. Samo dugotrajno zapaljenje i česte akutne upale (angine), koje su praćene «pozitivnim» brisevima, jesu razlog za operaciju. Ovu važnu odluku donosi specijalista za uho grlo i nos, u saradnji sa pedijatrom koji prati dete.
Ovde se krije još jedna važna neistina – površinske streptokoke (to su one koje se nađu u brisu, a ne uzrokuju oboljenje) NE IZAZIVAJU komplikacije na srcu i bubrezima (koje su, inače, veoma retke i dešavaju se samo kod dece koja imaju predispoziciju – sklonost ka tim bolestima).
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
