Istraživanje o pušenju sprovedeno među srednjoškolcima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu pokazalo je poražavajuće rezultate! Mladi ne prepoznaju pušenje kao bolest zavisnosti, a roditelji uglavnom prihvataju odluku svoje dece da postanu pušači bez pokušaja da utiču na njih.
“Prvu cigaretu srednjoškolci zapale u uzrastu između trinaeste i petnaeste godine, puše u proseku pola paklice dnevno, novac za cigarete dobijaju uglavnom od roditelja”, kaže dr Ljiljana Timotijević, direktorka Gradskog zavoda za tuberkulozu i bolesti pluća iz Beograda koji je jedan od učesnika istraživanja.
Ona dodaje i da mladi kažu da ih pušenje asocira na relaksaciju i opuštanje, a mesečno na cigarete troše između dve i deset hiljada dinara.
Prema rezultatima ovog istraživanja, najveći podsticaj za posezanje za prvom cigaretom dolazi od vršnjaka, ali, posredno, i od porodice u kojoj ima pušača.
“U Srbiji puši 3,5 miliona ljudi”, napominje dr Timotijević i nastavlja: “Po tom broju zauzimamo peto mesto u svetu, a treće u Evropi.”
Paradoksalno zvuči da je Evropa predvodnik u svetu po zabrani pušenja na javnim mestima, ali među tinejdžerima ima najvišu stopu pušača na planeti. Puši skoro 18 odsto Evropljana uzrasta od 13 do 15 godina što je dvostruko više od globalnog proseka od 8,9 odsto.
Srednjoškolci najčešće puše u školi, školskom dvorištu ili prilikom izlazaka sa vršnjacima.
“Zaključci ovog istraživanja pokazuju i da su mladi vrlo dobro informisani o štetnim posledicama pušenja, ipak, samo pušenje ne vide kao bolest zavisnosti i ističu da nemaju ni želju ni potrebu da ostave pušenje”, kaže dr Ljiljana Timotijević.
“Pri tome, kao glavnu poteškoću prilikom ostavljanja cigareta mladi navode okruženje koje uglavnom čine pušači. Asocijacija na ostavljanje cigareta su ima tablete, flasteri, elektronske cigarete, savetovališta. Većina ispitanika smatra da je mesec dana realan period za odvikavanje od duvana”, dodaje doktorka.
Van granica Srbije tendencija je da se broj pušača u razvijenim zemljama sveta smanjuje, ali povećava u nerazvijenim i zemljama u razvoju. Posmatrano prema polu, smanjuje se broj pušača među muškarcima, ali se zato među ženama povećava.
Probaju iz radoznalosti
Više od 75 odsto pušača sa konzumiranjem cigareta počinje u dobu između trinaeste i sedamnaeste godine. Glavni motiv je radoznalost.
“Posledice pušenja zavise od dužine pušačkog staža, kao i od broja popušenih cigareta”,upozorava dr Ljiljana Timotijević, pulmolog.
“To znači da su obavezno prisutne i da ne postoji pušač na svetu bez posledica pušenja. Jer, ne samo što uzrokuje i pospešuje mnoga oboljenja, već utiče i na dužinu i kvalitet života. Poznato je da svaka popušena cigareta skraćuje život za sedam minuta, a da svakih osam sekundi umre jedan stanovnik sveta od posledica pušenja”, završava dr Timotijević.
Preuzeto: Yumama.com
