Ako je napolju minus 20, da li treba da čekam 10 minuta kako bi se motor mog automobila zagrejao ili mogu odmah da krenem, kako savetuju neki „savremeni“ stručnjaci?
Teško da postoji bilo šta gore od vožnje automobila u zimskim uslovima. Tu su niske temperature koje „zgušnjavaju“ ulje (tj. utiču na viskozitet), stežu metal, otimaju snagu akumulatoru, lede brave… Jednostavno, koliko god se mi ne osećamo prijatno na 15 stepeni ispod nule, našem vozilu je još gore…
Zato su gotovo svi vozači već decenijama i generacijama ubeđeni da auto zimi treba da radi u mestu bar 10-15 minuta pre nego što krene. Tako su nas učili, nismo mi krivi, zar ne?
Iznenada, šok! Stručnjaci su otkrili da automobili ne treba da se zagrevaju u mestu! Ko je sad u pravu – ovi „sadašnji“ stručnjaci ili oni od ranije i zašto?
Konačan odgovor je…
Svi stručnjaci se slažu da nema smisla grejati auto u mestu duže od jednog minuta, bez obzira na doba godine ili temperaturu.
Međutim, kada krenete – ne forsirajte motor. Vozite u što nižim obrtajima, što sporije i bez oštrih ubrzavanja.
Da li su nas stručnjaci ranije lagali?
Nisu, zato što su i oni sami mislili da tako treba, a neki su i dalje uvereni da tako treba. Problem je u tome što su ranija istraživanja obavljana na motorima starijih generacija, dok za motore novijih generacija, uz uslov da koriste odgovarajuće ulje, važe malo drugačija pravila.
Pritom, čak i u nešto starijim uputstvima za korišćenje automobila teško ćete naći savet da treba ostaviti auto da radi u mestu 10-15 minuta, tako da je nepravedno reći da je ovo „nova priča“.
Dakle, situacija nije baš crno-bela… Starije motore sa karburatorom (i mineralnim uljem, mada je to potpuno druga priča i ne mora ništa da znači) ima smisla zagrevati nešto duže zato što imaju „primitivan“ sistem za određivanje smeše vazduha i goriva, pa tu dolazi do „trokiranja“ prilikom kretanja ili suviše jakog „ler“ gasa…
Ukoliko ste imali „jugića“ ili „keca“, dobro znate o čemu govorimo, mada sve zavisi i od toga kako ste koristili „saug“, od stanja motora i pratećih delova… Isto važi i za starije dizelaše.
Ipak, ni te automobile nema nikakvog smisla ostavljati da rade u mestu 10 ili 15 minuta, dok vi skuvate i popijete kafu.
Zašto?
Zato što će svaki motor neuporedivo brže postići radnu temperaturu ako je automobil u pokretu, što znači da će manje raditi na temperaturi ispod radne temperature.
Dok auto stoji u mestu npr. 15 minuta, neće moći da postigne radnu temperaturu i sve vreme će biti podmazivan hladnim uljem, pri čemu će i drugi elementi i sklopovi biti hladniji nego što bi trebalo da budu.
Kako zagrevanje u mestu uništava motor?
Ne uništava ga u bukvalnom smislu, ali mu skraćuje životni vek. Kao što smo gore već objasnili, motor će duže raditi na temperaturi nižoj od radne temperature, što nikako nije dobro za njega.
Tu je i spiranje ulja sa zidova cilindara. Motor radi tako što sagoreva smešu vazduha i goriva. Kada ova smeša uđe u cilindar, klip je kompresuje, svećica je zapali i upravo ta eksplozija koja nastane pokreće točkove vašeg automobila!
Kada je napolju veoma hladno, veoma je hladan i motor, pa benzin isparava osetno slabije nego pri višim temperaturama. Kako motor reaguje na ovu pojavu? Ubrizgava više goriva da bi odnos benzin-vazduh bio u skladu sa potrebama motora.
Međutim, taj višak goriva spira ulje sa zidova cilindara, a dolazi i do drugih negativnih efekata zbog nepravilnog sagorevanja, kao što je npr. degradacija samog motornog ulja. Stručnjaci kažu da dolazi i do mnogo drugih loših uticaja na motor, ali da to zavisi od vrste goriva, tipa motora, itd, pa nećemo ulaziti u detalje.
Zaključak
Sedite u auto, startujte motor i u zavisnosti od temperature, sačekajte od 30 do 60 sekundi i možete da krenete. U letnjim uslovima nećete mnogo pogrešiti ako sačekate i manje od 30 sekundi.
Međutim, veoma je važno da ne forsirate motor dok se ne zagreje! Držite ga na niskim obrtajima, vozite lagano i bez oštrih ubrzanja.
Preuzeto: polovniautomobili.com
