Kako prenosi portal agrofin.rs, Udruženje proizvođača i izvoznika žitarica „Žita Srbije” obelodanilo je da smo od oktobra prošle godine do početka marta izvezli 530.000, a planirani izvoz pšenice bio je 1.250.000 tona. Do nove žetve ostalo je nešto više od tri meseca i po mišljenju stručnjaka, teško je verovati da će izvozni plan biti ostvaren.
“Zna se koliko je do žetve potrebno pšenice za naše potrebe i robne rezerve. Sve ostale količine treba preusmeriti na druge namene. Deo roda slabijeg tehnološkog kvaliteta može da se, kao što se to radi u državama EU, iskoristi i kao stočna hrana što bi umnogome doprinelo oporavku i daljem razvoju domaćeg stočarstva. Prethodno treba preciznije utvrditi sa koliko u ovom momentu neprodate pšenice raspolažemo, gde se i kom regionu i kojim silosima i skladištima nalazi, kakvog je kvaliteta i koji su planovi sa njom. Ako je potrebno treba organizovati i vanredni popis celokupne rapoložive pšenice i predočiti ga nadležnim državnim organima, stručnoj i široj javnosti”, smatra prof. dr Miroslav Malešević.
Agroanalitičar Milan Prostran zastoj u izvozu pšenice koji praktično datira od januara meseca pripisuje najviše kalkulacijama izvoznika sa cenom zrna, ali i delu proizvođača zamera što su, vagajući i očekujući bolju cenu, dugo oklevali sa prodajom.
“Pred Novu godinu cena je bila više nego povoljna, ali očito ispuštena je prilika za dobru zaradu.To je sada zajednička odgovornost koju cenovno međusobno treba da podele kako izvoznici tako i proizvođači. U ovakvoj situaciji kada su zalihe pšenice izuzetno velike država bi, u cilju relaksacije tržišta, mogla da pomogne i preko robnih rezervi, otkupi 100.000 tona najkvalitenije pšenice,a kasnije, kad se ukaže prilika, preko posrednika povoljnije proda na stranom tržištu. Nisam siguran da, s obzirom na situaciju koju imamo sa pandemijom i prenapregnutim budžetom, država u ovom momentu spremna za takav potez”, kaže Prostran dodajući da bez obzira na trenutno velike zalihe skladištari, ako imaju dovoljno kapacitete, lanjsku pšenicu mogu da čuvaju i njome rapolažu sve do septembra kada stiže novi rod.
B.K.
Preuzeto: agrofin.rs
