Vlasti Srbije obavestile su Komitet ministara Saveta Evrope da su usvojena dva amandmana na Predlog zakona o nestalim bebama, koji su rezultat konsultacija sa organizacijama civilnog društva, koje obuhvataju mnoge zainteresovane roditelje.
Prvi amandman treba da detaljno reguliše upotrebu DNK analize tokom sudskog postupka, dok drugi ističe obaveznost sudske presude iz ovog postupka u odnosu na druge sudske postupke.
Predlog ovog zakona čiji pun naziv glasi Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji je u skupštinskoj proceduri od marta prošle godine, a njegovo usvajanje se očekuje krajem oktobra ili početkom novembra.
Savet Evrope u ovom slučaju sprovodi nadzor nad izvršenjem presude Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. godine, kojom je, povodom predstavke Zorice Jovanović u čiju je korist presudio, državi Srbiji naložio da zakonski i institucionalno reši pitanje nestalih beba.
U obaveštenju upućenom Komitetu ministra, a koje je medijima prosledio Savet Evrope, predlagač zakona je ukazao da njegovo usvajanje očekuje tokom sledećeg redovnog zasedanja Narodne skupštine, odnosno krajem oktobra ili početkom novembra, u svakom slučaju pre zasedanja Komiteta ministara u decembru.
Amandman 17a kaže da u cilju utvrđivanja činjenica koje se tiču novorođenčadi, sud može da naloži sprovođenje DNK analize. Biološki materijal može da se uzme od podnosioca predloga ili druge osobe koja bi mogla biti povezana sa nestalim novorođenčetom, kao i sa leša.
Uzimanje biološkog uzorka radi DNK analize, osoba može da odbije samo ukoliko bi to škodilo njegovom zdravlju.
U slučaju da podnosilac predloga neopravdano odbije DNK analizu smatraće se da je povukao predlog, kaže amandman.
Ukoliko pak druga osoba odbije DNK analizu sud će mu odmah izreći novčanu kažnu od 30.000 do 450.000 dinara, a ako to nastavi da čini i dalje sud će ga kazniti ponovo.
Sud takođe može, pisanim putem da od organa nadležnog za čuvanje registra DNK traži taj registar radi upoređivanja DNK profila.
Amandman 25a kaže da će u krivičnom ili u drugom postupku, organ koji vodi postupak biti obavezan konačnom presudom donetom u postupku sprovedenom po Zakonu o nestalim bebama, a koja utvrđuje činjenice u vezi sa smrću deteta.
Komitet ministara – telo koje čine zamenici ministara Saveta Evrope, najavilo je u junu na poslednjem sastanku da će ispunjenje presude Jovanović protiv Srbija, nastaviti da razmatra i na sledećem sastanku, u septembru.
Komitet smatra da je usvajanje Zakona apsolutno neophodno da bi roditelji nestalih beba dobili informacije o sudbini dece, kao i individualnu odštetu.
Nalog Srbiji za zakonsko i institucionalno rešavanje pitanja nestalih beba izdao je 2013. godine Sud za ljudska prava u Strazburu u presudi povodom slučaja Zorice Jovanović u čiju je korist presudio.
Tom odlukom je Srbiji osim donošenja pomenutog zakona, naloženo da isplati 10.000 evra odštete i sudske troškove Zorici Jovanović jer država ni posle 30 godina nije uspela da objasni šta se dogodilo sa njenom bebom, koja je rođena kao zdrava na klinici u Ćupriji u oktobru 1983, a zatim tri dana kasnije umrla.
Porodilji nikada nije ponuđeno objašnjenje niti joj je bilo dozvoljeno da vidi telo deteta, a vlasti nisu uspele da pronađu ni bebinu umrlicu ni rezultate autopsije, a tužbe protiv osoblja klinike odbijene su kao neosnovane.
Foto: Profimedia/ilustracija
Preuzeto: SrbijaDanas
