Verovatno ne postoji zamak za koji je vezano više mračnih priča – od natprirodnih bića koja izlaze iz vrata pakla do nacističkih okultnih ceremonija.
Skriven gustom šumom, zamak Huska u Češkoj poslužio je kao inspiracija za nastanak mnogih okultnih legendi. Izgrađen je na vrhu litice u jednom praškom selu, misteriozno izolovan od svih trgovačkih puteva. Nije imao izvor vode, kao ni utvrđenje. Neki kažu da nije napravljen da spreči zlo da uđe, već da spreči zlo da se izlije iz njega.
Na zvaničnoj veb stranici zamka piše da je sagrađen je u 13. veku kao administrativno središte za kralja. Lokalna predanja kažu da je svrha njegove izgradnje bila da zapečati zjapeću pukotinu u krečnjaku. Meštani su verovali da je ovo kapija pakla iz koje su demonska bića izlazila da bi se hranila seljanima i vukla u ponor.
Legenda kaže da su zatvorenici osuđeni na smrt vešanjem dobijali pomilovanje ako pristanu da ih spuste u rupu bez dna kako bi posle ispričali šta su tamo videli. Ista legenda kaže da je prvi spušteni čovek posle nekoliko sekundi zaplakao i tražio da ga izvuku. Kada je izašao na površinu kosa mu je navodno bila potpuno seda.
Zastrašujućim pričama koje prate zamka tu nije kraj. Tokom Drugog svetskog rata unutar zidina Huska zamka su se odvijali nacistički eksperimenti. Neki meštani kažu da je Vermaht zauzeo ovaj zamak upravo kako bi istražio da li je priča o kapija pakla bila stvarna.
“Ukleta” istorija zamka Huska
Zamak Huska danas obilaze brojni turisti iz celog sveta. I tako je bilo oduvek. Krečnjačka litica na kojoj se nalazi privlačna je ljudima još od antike. Arheološki dokazi pokazuju da su keltska plemena naseljavala ovaj prostor mnogo pre srednjeg veka, a slovenska plemena su ovde migrirala u šestom veku.
Kao što je češki hroničar Vaclav Hajek opisao u svojoj Češkoj hronici iz 1541. godine, prva poznata građevina na tom mestu bila je mala drvena tvrđava sagrađena u devetom veku. Hajek je takođe pisao o lokalnom poreklu priče, koji opisuje pojavu pukotine u litici. Otkrio je naizgled beskrajan ponor koji su seljani smatrali ulazom u pakao.
Meštani su se plašili poluljudskih bića koji su noću ispuzavali iz rupe i jeli stoku. U strahu da se i sami ne pretvore u ova bića, seljani su izbegavali stenoviti ulaz. Pokušali su da ga zatvore kamenjem, ali je ponor navodno gutao sve što su u njega bacili. Nikako nisu uspevali da ga popune i zatvore.
Bohemijski kralj Otokar II naredio je da se izgradi gotička građevina negde između 1253. i 1278. godine. Začudo, u originalnoj konstrukciji su izostavljene stepenice koje iz dvorišta vode do gornjih spratova, a većina odbrambenih delova građevine bila je okrenuta ka unutra. Kao da svrha zamka nije bila da zadrži osvajače napolju, već da nešto ostane zarobljeno unutra.
Možda najznačajnije od svega je to što je kralj zapečatio kapiju pakla kamenim pločama i naredio je da se izgradi kapela iznad nje. Kapela je bila posvećena arhanđelu Mihailu koji je vodio Božje vojske protiv Luciferovih palih anđela, što je navelo neke da veruju da kapija zaista postoji.
Do 1639. godine, zamak je zauzeo švedski plaćenik po imenu Oronto. On je navodno praktikovao crnu magiju i svake noći u svojoj laboratoriji u pokušavao da stvori eliksir za večni život. Seljani su ga se toliko plašili da su ga na kraju dva lokalna lovca ubila. Meštani su i nakon Orontove smrti nastavili da izbegavaju to područje.
Kapija pakla u modernim danima
Naučnici su od tada otkrili pukotine u Hajekovoj hronici, a svaki dokaz o postojanju Oronta prilično je sumnjiv. Međutim, zamak Huska je u kasnijim vekovima menjao vlasnike, prelazeći iz ruke u ruku plemića i aristokrata. Obnavljan je nekoliko puta, a potpuno 1823. godine. Vek kasnije Jozef Šimonek, predsednik poznate firme za proizvodnju automobila, kupio je zamak za sebe.
Četrdesetih godina prošlog veka, nacisti su zauzeli zamak tokom okupacije Čehoslovačke. Razlozi za to su ostali nejasni, s obzirom da zamak nije imao odbrambenu funkciju i bio je udaljen 50 kilometara od Praga. Postoji verovanje da je zauzet kako bi u njega bila smeštena biblioteka koja broji 13.000 rukopisa u vlasništvu Hajnriha Himlera. On je bio opsednut okultizmom i verovao je da će njegova moć pomoći nacistima da zavladaju svetom.
Himler se navodno plašio da će njegov bogohulni materijal biti uništen u ratu. Međutim, meštani su verovali da se tamo dešavalo nešto zlokobnije. Tadašnji svedoci su prijavljivali čudna svetla i da iz zamka dopiru užasni zvuci. Seljani su verovali da su mnogi najviši nacistički zvaničnici, uključujući Himlera, prisustvovali mračnim ceremonijama u zamku Huska tokom kojih su pokušali da iskoriste moć pakla.
Nakon rata, porodica Šimonek je povratila vlasništvo nad dvorcem i on se i danas nalazi u njihovom vlasništvu. Zamak je otvoren za javnost od 1999. godine. Lokalni mediji izveštavaju da mnogi posetioci ostaju zbunjeni njegovom arhitekturom i da ih uznemiruju freske koje se nalaze u kapeli.
Najčudnija od ovih predstava prikazuje stvorenje čiji je gornji deo tela u obliku žene i donji deo u obliku konja. U vreme kada je freska nastala bilo je nečuveno oslikavati paganske prikaze u kapeli. Još jedna zapanjujuća činjenica je ta da kentaur koristi levu ruku za ispaljivanje strele, a zna se da je levorukost tokom srednjeg veka bila povezana sa služenjem Sotoni. Neki istoričari veruju da je slika nagoveštaj stvorenja za koja se verovalo da vrebaju ispod crkve.
Izvor: Nacionalna geografija Srbija
