Verovatno su mlade žene danas izložene većem pritisku od bilo koje generacije žena u prošlosti. Treba im više vremena da pronađu posao, izgrade karijeru i nađu odgovarajućeg partnera, sve to uz neprestano otkucavanje biološkog sata.
Bez obzira što to stvara pritisak na žene, realnost je da su godine značajan faktor. Ono što je bitno naglasiti jeste da od 30. godine postoji manje opadanje u pogledu plodnosti, ali pravi pad se događa sa 35 pa čak i sa 38 ili 40 godina kod nekih žena. A kod svake žene plodnost opada u različitom obimu i u zavisnosti od stanja njenih jajnika. Možda su njeni jajnici u dobrom stanju i ona ima zaista dobre šanse da zatrudni.
Najbolje je da se žene koje su zabrinute obrate svom doktoru i zatraže da im se uradi jednostavan test krvi koji može da otkrije antimilerijanski hormon, kao i ultrazvuk jajnika koji će omogućiti da se odredi stanje u kome se nalaze njene jajne ćelije.
Sa 20 godina
100.000 JAJNIH ĆELIJA
Na rođenju, milion jajnih ćelija smešteno je u vaše sićušne jajnike. Neverovatno, pošto će od toga samo oko 400 ovulirati. Za razliku od muškaraca koji stvaraju spermatozoide svakodnevno, žene se rode sa određenim brojem jajnih ćelija koje se ne obnavljaju, već samo troše tokom života. Tako, vremenom, ovaj broj postepeno opada, ali sa 20 godina vi ste vrlo plodni sa 20 odsto šanse da zatrudnite u svakom ciklusu i 10 odsto za pobačaj.
Sa 30 godina
50.000 JAJNIH ĆELIJA
Plodnost je sa 30 gotovo ista kao i sa 20! Situacija ostaje prilično ujednačena sve do otprilike 35. godine, ali se čak ni tada „prekidač“ ne gasi (više je reč o slabijem intenzitetu). Rizik za pojavu pobačaja u toku ove dekade raste sa 15 na 25 odsto.
Sa 40 godina
10.000 JAJNIH ĆELIJA
Do 40. godine, šanse za trudnoću u svakom ciklusu padaju na pet odsto. Moguće je da i dalje ima dobrih jajnih ćelija, ali neke od njih su izgubile sposobnost da raspoređuju hromozome na pravilan način jer su dugo izložene spoljašnjim i unutrašnjim faktorima što uzrokuje veći broj pobačaja (od 33 do 50 odsto), kao i probleme u vezi s genetskim poremećajima. Izgleda da se javlja i porast u broju slučajeva autizma, ali istraživači nisu sigurni šta je uzrok tome.
ZAMRZAVANJE JAJAŠACA
- KORAK: TESTIRANJE
Kako bi se odredilo koliko će žena jajašaca imati na raspolaganju, potrebno je da se podvrgne testu za anti- Müllerian hormon (AHM test).
Ovaj test je ključ jer nam govori kolika je „rezerva“ jajnih ćelija koje će potencijalno ići u ovulaciju. Ako su pacijentkinje ispod 30 godina i imaju visok ili osrednji AHM, onda ima smisla odgoditi trudnoću, odnosno uzimanje i zamrzavanje jajnih ćelija. Ako im je AHM nizak, bez obzira na starost, to znači da treba dobro razmisliti o planiranju trudnoće i eventualnom zamrzavanju jajašaca. U tom slučaju treba imati na umu da možda nije isplativo uložiti toliki novac u tu svrhu.
- KORAK: LEČENJE
Kada se utvrdi dobro stanje jajnika prema nivou AHMa, sledi uzimanje lekova koji pospešuju sazrevanje jajne ćelije u obliku dnevnih injekcija ili tableta, u prvoj polovini ciklusa. Moguće nuspojave su: dobitak na težini, nelagodnost u području abdomena, nadutost i razdražljivost. Zbog proizvodnje tolike količine jajašaca, vaše telo se nalazi u stanju PMS-a i to godišnje zalihe.
- KORAK: MONITORING
Tokom uzimanja lekova za tzv. stimulaciju ovulacije, žena mora da ide dva puta nedeljno na ultrazvučni pregled kod doktora i na analize krvi. Na ovaj način vidi se rezultat delovanja terapije i eventualna potreba za njenom promenom.
- KORAK: PUNKCIJA
Punkcija se vrši 36 sati posle poslednje injekcije, što se može raditi u opštoj ili totalnoj anesteziji. Jajašca se usisavaju dugačkom iglom pod kontrolom UZ. Tako lekar vidi folikule, a to su kesice u kojima se nalaze jajašca kao folikulinska tečnost (zajedno sa jajnom ćelijom iglom se usisava i folikulinska tečnost). Mora se uzeti slobodan dan zbog uticaja lekova, a procedura se ne obavlja ako pacijentkinja nema pratnju.
- KORAK: ZAMRZAVANJE
Nakon što su jajašca izvađena, zamrzavaju se i spremaju u banku.
- KORAK: ODMRZAVANJE I OPLODNJA
Kad žena odluči da osnuje porodicu tj. kad je spremna za to, sledi proces odmrzavanja, oplodnje, uzgajanja zametka i njegovo ubacivanje u matericu. Isto kao i bilo koji drugi proces veštačke oplodnje. Lekovi za ovaj deo postupka su „relativno jeftini“, a moguće ga je nekad obaviti bez njih. Što se tiče šanse za trudnoću, kod žene koja odluči da zamrzne svoja jajašca sa 32 godine postoji šansa od 50 do 60 odsto za uspeh ovog postupka svaki put kada se izvede ubacivanje zametka u matericu. Dakle, neko sa takvim predispozicijama će najverovatnije zatrudneti unutar tri pokušaja oplodnje.
Zamrzavanje jajašaca ne čini se kao rešenje za odgađanje plodnosti nego više kao povećanje šansi, ali ne i garancija za trudnoću kasnije u životu. Imati opcije je dobro – ako ih možete priuštiti.
Izvor: Zdrava i fit
