Prema statistici, svega devet odsto osoba sa invaliditetom u Srbiji je zaposleno. Noviji podaci pokazuju napredak, ali nedovoljno brz da skorije dostignemo evropsku stopu od 50 odsto. Jedan od osnovnih problema je u percepciji poslodavaca koji češće usmere pažnju na invaliditet, umesto na radnu sposobnost kandidata, zbog čega osobe sa invaliditetom neretko ostanu na margini.
View this post on Instagram
Boris Tilčer, član je Udruženja slepih i slabovidih u Somboru, a po potrebi u Udruženju i radi. Ima 22 godine i završio je Srednju poljoprivredno-prehrambenu školu, smer hortikulture. Radio je više različitih poslova, povremeno dobijao kratkotrajno zaposlenje, ali ističe da kao osoba sa invaliditetom nailazi na prepreke upravo kod poslodavaca. Trenutno je deo tima koji radi na pripremi programa povodom obeležavanja jubileja 70 godina postojanja Udruženja za slepe i slabovide u Somboru.
“Ovde radim na zvučnom kolažu, a i raznosim hranu, idem u posetu članova, i tako, šta god treba radim. Prvo zaposlenje mi nije, radio sam svugde. Radio sam na Radničkom, i tako, to mi je bio prvi posao. Ovde sam dobio zaposlenje tako što nije moglo se, nisam mogao se zaposliti, išao sam stvarno na dosta mesta, na 10 mesta sam išao da predam CV i nisu poslodavci bili u tom shvatanju da, pošto sam osoba sa invalidnošću i nisu bili u shvatanju da me zaposle”, objašnjava Boris.
Uprkos tome, on se ipak fokusira na pozitivne stvari i zahvalan je na šansama koje su mu pružene. Takođe, ističe važnost svakog radnog angažmana koji osobe sa invaliditetom dobiju, a njihovo zaposlenje vidi kao važan korak ka pravednijem društvu u kome smo svi zaista jednaki u pravima, bez obzira na specifičnosti.
