Izgleda da smo decenijama dobijali pogrešne nutricionističke preporuke. Sve je više istraživanja koja pokazuju da su zasićene masti iz putera, pavlake i sira u stvari zdrave.
Nedavno istraživanje koje je objavljeno u časopisu American Journal of Clinical Nutrition utvrdilo je da zasićene masti iz putera, pavlake i sira ne dovode do začepljenja arterija i prerane smrti. Baš naprotiv – ishrana koja uključuje punomasne mlečne proizvode umesto proizvoda sa malo masti zapravo nas štiti od kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa tip 2!
Istraživači su utvrdili da smanjenje količine ugljenih hidrata u ishrani, a povećani unos zasićenih masti, koje se nalaze uglavnom u punomasnom mleku, kokosovom ulju, avokadu i sl. doprinose gubitku suvišnih kilograma kod sredovečnih gojaznih ljudi, što popravlja opšte zdravstveno stanje. A kod ispitanika koji nisu bili gojazni, ishrana bogata kvalitetnim zasićenim mastima takođe je delovala povoljno: nivo šećera u krvi kod njih je postao uravnoteženiji, a krvni pritisak niži.
Sve to potpuno pobija ranije teorije o štetnom uticaju zasićenih mastima na zdravlje. Umesto da izbegavamo zasićene masti, treba da pazimo koliko ugljenih hidrata unosimo, zato što previše ugljenih hidrata dovodi do skokova šećera u krvi i remećenja nivoa insulina, što povećava rizik od dijabetesa tip 2.
Profesor Šerif Sultan, specijalista za srce sa Irskog univerziteta, mišljenja je da su savremene preporuke za ishranu (koje favorizuju ugljene hidrate na račun masti) zastarele i da ih hitno treba menjati. On preporučuje da treba izbegavati ishranu bogatu ugljenim hidratima, dok bi najzdravija ishrana bila ona koja se sastoji od namirnica koje su bogate kvalitetnim mastima. Ovakva promena preporuka u ishrani, smatra prof. Sultan, mogla bi da prekine “epidemiju” gojaznosti, dijabetesa tip 2 i srčanih problema povezanih sa tim.
Verovatno se pitate kako je uopšte došlo do toga da godinama dobijamo pogrešne preporuke? Bilo je više razloga. Jedan od njih, o kome smo već pisali, bio je taj što je industrije šećera platila istraživačima da umanje ulogu šećera, a naglase ulogu masti u nastanku srčanih oboljenja (opširnije o tome pogledajte ovde). Drugi razlog je što je istraživanje dr Ensela Kejsa iz 1950-tih, koje se tiče uloge zasićenih masti u razvoju srčanih oboljenja, dobilo ogroman publicitet i decenijama uticalo na nutricionističke preporuke. Međutim, kada su drugi naučnici kasnije detaljno pregledali to istraživanje, utvrdili su da ono ima mnogo mana i da su njegovi konačni zaključci pogrešni.
Danas znamo i da su preporuke da se koriste rafinisana biljna ulja, umesto zasićenih masti, takođe pogrešne. Nova istraživanja su utvrdila da rafinisana biljna ulja, preterano bogata omega 6 masnim kiselinama, izazivaju upale i loše deluju na krvne sudove. A to nije slučaj za zdravim, kvalitetnim zasićenim mastima koje nalazimo u puteru, siru, pavlaci, avokadu i kokosovom ulju.
Preuzeto: Zdravahrana.com
