Različite su metode koje se mogu primenjiivati kako bismo sprečili preterano zagrevanje enterijera automobila od sunčeve toplote.
Osim referentnog vozila bez dodatne opreme, ispitano je nekoliko automobila sa opremom za zaštitu od sunca, a uz to je dodato i vozilo sa zatamnjenim staklima, kao i jedno sa belom i jedno sa crnom karoserijom.
Što se boje tiče, kao što i pretpostavljate, kola crne boje će mnogo brže dostići kritične temperature. I automobili svetlije boje će u jednom trenutku postati opasni, ali će im biti potrebno više vremena. Isto važi i za automobile sa tamnim enterijerom. Kožna sedišta su posebno opasna, koje god da su boje.
Pexels
Nakon više od četiri sata na jarkom suncu, izmerene su temperature enterijera.
U vozilu bez dodatne opreme, odnosno zatamnjenja, bilo je 53 stepena Celzijusa na mestu vozača.
Deset stepeni manje, i ujedno najhladnije, bilo je u vozilu prekrivenom ceradom.
Sa 45 stepeni vozilo sa spoljnom zaštitnom folijom takođe je bilo znatno hladnije od referentnog automobila.
Pexels
Reflektujući štitnik za sunce postavljen iznutra (49 stepeni) i bela tkanina na komandnoj tabli (50 stepeni) bili su manje efikasni.
Zatamnjenje zadnjih prozora takođe je rezultiralo smanjenjem od samo dva stepena, kada je reč o vozačevom sedištu. Međutim, ovde je izmereno samo 48 stepeni na zadnjim sedištima, umesto 57, koliko je bilo u vozilu bez dodatne opreme.
Generalno, ADAC preporučuje upotrebu bilo kakve zaštite od sunca jer to može da pomogne u snižavanju temperature unutrašnjih površina.
Tokom ispitivanja, upravljači i komandne table dostizali su temperature i do 70 stepeni Celzijusa.
Pexel
Takođe, manja kola se izuzetno brzo pregrevaju.
Na kraju, kada su upoređivali vozila sa crnom i belom karoserijom, bile su jasne temperaturne razlike na spoljnoj površini – 65 stepeni kod tamnog i 44 stepena kod svetlog vozila, dok se izunutra crni “duster” zagrejao za barem pet stepeni više od automobila ofarbanog u belo.
Preuzeto: 24sedam
