Japanski naučnici došli su do zaključka zbog čega bebe udaraju dok su u materici, i šta na taj način uče još tokom svog razvoja.
Bebini pokreti u materici su velika radost za svaku buduću majku, a tim naučnika sa Univerziteta u Tokiju konačno je rešio zagonetku zašto bebe udaraju.
Koristeći tehnologiju za snimanje pokreta i kompjuterski model mišićno-skeletnog sistema, analizirali su komunikaciju mišića u telima novorođenčeta. Zatim su identifikovali interakcije na osnovu nesumičnih pokreta tela bebe. Tim je otkrio da neuroni unutar svakog mišića proizvode mišićne kontrakcije koje aktiviraju ‘senzore’.
Ovi nesumični pokreti pomažu u razvoju senzomotornog sistema, koji uključuju senzorne organe, nervni sistem i motoričke kontrole. Pokazalo se da ovi pokreti pomažu bebama da nauče da kontrolišu svoje telo još dok su u materici.
Ovo otkriće moglo bi da dovede do novih metoda za otkrivanje i lečenje neurodegenerativnih poremećaja, kao što su multipla skleroza i cerebralna paraliza.
“Kombinovanjem muskuloskeletnog modela i neuronaučne metode, otkrili smo da spontani pokreti, za koje se čini da nemaju eksplicitni zadatak ili svrhu, doprinose koordinisanom senzomotornom razvoju”, kažu istraživači, i dodaju:
“Pretpostavlja se da razvoj senzomotornog sistema generalno zavisi od pojave ponovljenih senzomotornih interakcija, što znači da što više radite istu radnju, veća je verovatnoća da ćete je naučiti i zapamtiti. Međutim, naši rezultati su implicirali da bebe razvijaju sopstveni senzomotorni sistem zasnovan na istraživačkom ponašanju ili radoznalosti, tako da ne ponavljaju samo istu radnju, već različite radnje. Pored toga, naši nalazi pružaju konceptualnu vezu između ranih spontanih pokreta i spontane neuronske aktivnosti.”
Tokom istraživanja, novorođenčad su pokazali više nesumičnih pokreta u poređenu sa predvidljivim, uzrokovanim pokretima grupe novorođenčadi. Oni sada planiraju da istraže kako ‘senzomotorno lutanje’ utiče na hodanje i posezanje, kao i na složeniji razvoj ponašanja i kognitivne funkcije.
