Hodanje na prstima može da bude simpatična prolazna faza, ali i da ukaže na neki fizikalni problem kod deteta.
Deca vole da hodaju na prstima posebno ona mala, sa jedne strane to im je izazov i zabava, a sa druge devojčice to često rade kako bi imitirale prenceze ili balerine. Iako vam to izgleda preslatko i sigurno vam prva pomisao neće biti da dete ima neki fizikalni problem, postoje znaci koji zahtevaju posetu lekara.
Generalno, hodanje na prstima kod dece nije neuobičajena pojava, i većina njih kasnije u potpunosti ispravi ovu naviku, ali svakako postoje znaci koji mogu da ukažu na problem, kao što su:
-dete hoda na prstima veći deo dana,
-detetu su ukočeni mišići,
-pokreti deteta nisu koordinisani,
-hodanje na prstima samo jedne noge,
-dete hoda čudno, spotiče se ili se gega pri hodu,
-dete ne razvija fine motorne veštine,
-izgleda kao da ne može podneti svoju težinu na ravnim stopalima,
-dete gubi motorne veštine koje je već posedovalo.
Najozbiljniji problem zbog kog deca hodaju na prstima je cerebralna paraliza (koja se najčešće javlja kod dece koja su rođeno pre termina i kod njih bi trebalo posebno povesti računa jer su sklona diplegiji – obliku cerebralne paralize koja zahvata obe strane tela).
Problem bi takođe mogao biti i fizički. Nije često, ali dešava se da neka deca imaju skraćene Ahilove tetive, što im hod na čitavom stopalu, bez pomoći, čini gotovo nemogućim. Na sreću, ukoliko se otkrijena vreme, ovaj problem se lako rešava.
Hod na prstima može se javiti i kod potpuno zdrave dece kod kojih ne postoji nikakvo medicinsko opravdanje za način na koji šetaju. Takav hod naziva se idiopatski hod na prstima, a uzrok je nepoznat.
Nekada se ovakav hod nazivao “naviknuto hodanje na prstima” odnosno, pretpostavljalo se da je dete samo naviklo da tako hoda. Takođe, neki lekari nazivali su ga i “porodičnim hodanjem” jer su neke studije pokazale da deca često nasleđuju način hoda od nekoga iz porodice.
Idiopatsko hodanje na prstima javlja se u od pet do dvanaest slučajeva kod potpuno zdrave dece, a lekari su pokušali i da ga dovedu u vezu sa drugim kašnjenjima u razvoju, odnosno sa kašnjenjem u razvoju govora ili senzo-motornim poteškoćama.
Šta vas lekar može posavetovati?
Lekar može da vam pokaže vežbe koje ćete raditi sa detetom kod kuće ili vas može uputiti fizioterapeutu, može u terapiju uključiti posebne ortopedske cipele za dete ili pak neka ortopedska pomagala, Ako dete ima fizikalni problem kao što je kratka Ahilova tetiva, tretman može početi fizikalnom terapijom i uključuje istezanje.
Detetu će možda pomoći i ortoza za zglob i uložak koji drži stopalo pod uglom od 90 stepeni, i ona se nosi konstantno dok dete ne ispravi svoj hod. Može se skidati za vreme kupanja ili za vreme različitih vežbi.
