Čitanje bajki je odlično za razvoj dečijeg mozga, ali roditelje jedna stvar zbunjuje. Iako im je polica puna knjiga sa raznim temama, njihovo dete se uhvati jedne priče i stalno traži iznova da mu je čitate. Iako mu vi predložite da pročitate nešto drugo, ono uporno traži da mu ispričate omiljenu bajku. Stručnjaci su otkrili zašto je to tako.
Mala deca su uvek na ivici novih otkrića jer je većina stvari koje ih okružuju za njih nepoznata i neshvatljiva. Da bi naučili i zapamtili nešto novo, deca koriste metod ponavljanja, što je za njih jednostavnije i razumljivije.
Primetili ste sigurno i kada dete nauči neku novu reč, više puta će ponoviti naučeno kako bi bolje zapamtilo. Ponavljanje detetu daje osećaj samopouzdanja i stabilnosti. Ista stvar se dešava i sa knjigom. Ako dete traži da čitate jednu bajku iznova i iznova, to znači da je ta bajka našla odjek u njegovoj duši, a sadržaj mu je potpuno nejasan.
Uči da mašta
Kada dete sluša bajku, ono uranja u svet sopstvene fantazije i emocija. Svakim čitanjem u njegovoj mašti dovršavaju se novi detalji koje je izmislilo. Dete dobro poznaje zaplet i to mu pomaže da formira sliku buduće akcije, orijentiše se u prostoru i vremenu.
Ponovno čitanje bajke pomaže da se poboljšaju emocije deteta. Ovo je neophodno za razvoj nervnog sistema – da shvati i prihvati svoja osećanja i ne plaši se da ih pokaže u drugim životnim situacijama.
Veštine koje se razvijaju ponavljanjim čitanjem:
Rečnik se povećava.
Razvija se pamćenje.
Formira se analitičko mišljenje.
Pažnja je koncentrisana.
Formira se kontakt između odrasle odobe i deteta, a osećaj anksioznosti se smanjuje.
Formira se istraživački interes.
Razvijaju se kreativne veštine.
