Kada je u pitanju hranjenje beba, Svetska zdravstvena organizacija insistira na tome da je dojenje najbolja opcija, ali jedna babica se i ne slaže potpuno sa tim. Ona kaže da to možda jeste najbolje za bebu, ali da prema njenom mišljenju, pritisak koje poruke o dojenju ostavljaju na nove mame, u nekim slučajevima mogu da ostave neverovatne emotivne posledice.
“Čula sam toliko priča od žena o tome kako su zaglavile u bolnici, iscrpljene i u bolovima, i da ne mogu da uživaju u svojim novorođenim bebama jer se osećaju obaveznim da doje, i to me čini tužnom”, rekla je babica, i dodala:
“Ako mama ne uživa u dojenju, ne bi trebalo da se oseća krivom što je prestala. Njena sreća i blagostanje su dve najvažnije stvari koje će njenu bebu održati srećnom, bezbednom i dobrom. Dojenje se često opisuje kao najprirodnija stvar na svetu, ali ja mislim da to nije slučaj sa svim ženama i, nažalost, zbog toga se neke nove mame mogu osećati neuspešnom.”
Ako beba ima neke tegobe poput refluksa ili je pospana od žutice, može da bude veoma teško da se doji efikasno.
“Ovo nije slučaj sa svim bebama jer su svaka beba, ali i svaka majka različite, ali često takvi problemi mogu da dovedu do nervozne bebe koja možda neće dobijati dovoljno na težini. Kao rezultat toga, mogu se zaglaviti u nekom iscrpljujućem periodu”, rekla je, a potom dodala:
“Najbolje je da beba dobija dovoljno hrane, tako da mislim da hitno moramo da preformulišemo priču o hranjenju beba – hranjenje je najbolje, bilo da je to majčino ili adaptirano mleko. Nahranjena beba će biti srećna beba, a samim tim će pomoći i maminoj sreći.”
Ona kaže da na duge staze i nije previše bitno da li je beba dobijala majčino mleko ili adaptiranu formulu.
“Mnogi se možda ne slažu sa mnom, a da li ste ikada ušli u školsku učionicu i uspeli da izaberete decu koja bila i koja nisu dojena”, zapitala je, a onda dodala i ono najvažnije:
“Bez obzira na način hranjenja, beba će napredovati sve dok ima srećan dom pun ljubavi.”
