Popisi su pokazali da je 2009. u Japanu živelo više od 40.000 stogodišnjaka. Od toga je na ostrvu Okinava zabeleženo gotovo dvostruko više stogodišnjaka nego na ostalim japanskim ostrvima. Između ostalog, upada u oči podatak da je u ishrani populacije ovog ostrva soja zastupljena više nego igde na svetu.
Naravno da je način života stanovnika Okinave postao predmet proučavanja. Proučena je najpre ishrana žitelja Okinave, i utvrđeno je da je tamo zastupljenost sojinih proizvoda veća nego bilo gde na svetu, a dosta se koriste i slatki i ljubičasti krompir, šargarepa i paradajz…
Intervjui sa stogodišnjacima pokazali su da oni ne puše i ne piju, a ne propuštaju da vežbaju fizički svaki dan. Takođe, starije generacije se veoma striktno pridržavaju pravila da kada jedete, nikako ne smete da se prejedete. Kada se hrana stavi na sto, treba pojesti 20% manje od onoga što možete.
Način života bitniji od gena
Ispitivanja su takođe pokazala da mlađe generacije na ovom ostrvu, kao i oni koji su se iselili odatle, imaju sve više srčanih problema i problema sa povišenim šećerom. Razlog? Počeli su da jedu mnogo više, glavni obrok im je “brza hrana”, puše i piju. Tako nam očiglednim primerom pokazuju da ma koliko dobre gene da ste nasledili, način života ima odlučujuću ulogu u tome da li će se to dobro zdravlje i održati.
Zdravstveni istraživači su uvereni u sledeće. Kada bi stanovnici razvijenijih zemalja “preslikali” način ishrane i života starijih generacija stanovnika Okinave, broj oboljenja od raka opao bi za trećinu, a srčanih oboljenja za čitavih 80 %.
Važnost psihičkog faktora
Na dužinu života takođe bitno utiče osećaj da smo našli radost i smisao u životu. Oni se na japanskom nazivaju posebnim izrazom “igikai”. Japanski istraživači su statistikama i anketama pokazali da oni ljudi koji su našli svoj “igikai” u proseku žive duže. Na osnovu toga se može reći i da su pozitivan stav i aktivno traganje za srećom i ispunjenjem takođe važni faktori dugovečnosti.
Preuzeto: Zdravahrana.com