Kada je nova britanska premijerka Liz Tras najavljivala velike iskorake, pa i spremnost da bude nepopularna, vrlo verovatno nije imala na umu tržišne potrese koji uključuju pad funte i rast cene zaduživanja.
Umirujuće izjave iz Ministarstva finansija i centralne banke, kojima zvaničnici pokušavaju da ublaže strahove koji su se pojavili posle prošlonedeljnog objavljivanja “mini budžeta” delom su uspele da stabilizuju vrednost funte, ali su i dalje retki koji vide svetlo na kraju tunela.
Iako je Engleska banka najavila da neće oklevati da podigne kamatne stope kako bi obuzdala inflaciju, tržišta su očekivala više: vanredni sastanak već ove sedmice na kom će podići ključne kamatne stope za jedan postotni poen.
Ministar finansija Kvasi Kvarteng u utorak je održao krizni sastanak sa vodećim britanskim bankarima i drugim čelnicima Sitija u pokušaju da umiri nervozu i strahovanja.
Uprkos tome, kaže ekonomista J.P. Morgana Alan Monks, “još uvek nema jasnog znaka da se menja ili preispituje izvor problema – vladina fiskalna strategija”, pre svega veliko smanjenje poreza, rast potrebe zaduživanja i plan kako finansirati manjak u budžetu.
Dizanje kamatnih stopa
Sasvim je izgledno da će Banka Engleske dizati referentne kamatne stope brže nego što je planirala, kao odgovor na slabljenje funte i povećani inflatorni pritisak.
Iduće godine, očekuju tržišta, kamatne stope bi mogle da se udvostruče u odnosu na plan i odu na oko šest posto.
Naročito veliki razlog za zabrinutost ima oko 2,2 miliona ljudi koji imaju hipotekarne kredite sa promenjivom kamatnom stopom, ali i oni sa fiksnom kamatnom stopom, jer za polovinu njih ugovori ističu u naredne dve godine.
Zbog volatilnosti na finansijskim tržištima pojedini zajmodavci su odmah u ponedeljak privremeno povukli hipotekarne ugovore za nove klijente. Gardijan navodi da su za 24 sata, banke i stambena društva povukli su gotovo 300 hipotekarnih ugovora.
Halifaks, najveći davalac hipotekarnih kredita, saopštio je da će povući većinu ugovora sa fiksnom kamatnom stopom do kraja dana zbog “značajnih promena u troškovima finansiranja”.
Irska banka je izašla sa saopštenjem da će obavestiti klijente o novom rasponu hipotekarnih stopa “što je pre moguće”.
Istovremeno, u strahu da će cena zaduživanja porasti, brojni vlasnici kuća nastoje da osiguraju fiksne kamatne stope.
Poslovi nestaju
Tržište je trenutno izuzetno nestabilno iznimno nestabilno, rekla je Rejčel Springal, finansijski ekspert u Monifaktsu. Zbog toga klijenti moraju da potraže nezavisni savet kako bi procenili koje su im najbolje opcije.
Poslovi nestaju preko noći, dodaje, pa preokret na hipotekarnom tržištu može da izazove frustraciju i među dužnicima i zajmodavcima.
Pad funte podstakao je zabrinutost zbog dodatnog rasta cena brojnih uvoznih proizvoda i sirovina. Britanski supermarketi, na primer, uvoze oko 40 posto hrane tako da pad vrednosti funte neizbežno donosi poskupljenje namirnica.
Zabrinutost za događanja u Velikoj Britaniji iskazala je i nemačka vlada, ističući da je posredi “veliki eksperiment” rezanja poreza i povećanja zaduživanja baš u trenutku kad centralna banka podiže kamatne stope.
Nemački ministar finansija Kristijan Lindner sugerisao je da se “to neće dobro završiti”.
Naglašavajući dramatičnu volatilnost koju je stvorio “mini-budžet”, ekonomisti iznose procene da bi deficit mogao dostići sedam do osam posto BDP-a, što bi moglo dodatno da oslabi valutu.
Prema proceni Dojče banke, ovako brzi rast prinosa na britanske obveznice nije zabeležen od 1976. godine kada se Britanija obratila MMF-u za zajam u nastojanju da podrži funtu.
Velika Britanija trenutno se zadužuje po ceni kakvu plaćaju Italija i Grčka te mnoge zemlje s tržišta u nastajanju. S manje od dva posto početkom avgusta, prinosi na obveznice premašili su četiri posto, a ostaje tek da se vidi kojom će brzinom nastaviti da rastu.
