Kao izvor probiotika po pravilu se navodi jogurt. Kefir je bolji, jer sadrži preko 30 raznih vrsta mikroorganizama. Pošto kefir uglavnom mogu da podnesu i oni koji su intolerantni na laktozu, može se reći da je to jedna od najboljih probiotskih namirnica.
Jedno nedavno istraživanje BBC-ja koje je uključilo niz lokalnih zdravstvenih ustanova imalo je za cilj da utvrdi kako na crevnu floru deluje uzimanje probiotskog jogurta, a kako kefira. Rezultati su pokazali da kefir deluje daleko bolje. Kefir sadrži, između ostalih, probiotske kulture Lactobacillus, Leuconostoc, Saccharomyces kefir i Torula kefir. One doprinose zdravlju organa za varenja, ali i pomažu sintezu vitamina koja se odvija u crevima. Neke od probiotskih kultura koje sadrži kefir u stanju su da spreče rast štetnih bakterija, kao što je salmonela.
Ali, nisu probiotici sve što kefir ima da ponudi. Ovaj tradicionalni napitak je bogat izvor proteina, kalcijuma, fosfora i vitamina B2. Konkretno, jedna čaša kefira sadrži 20% preporučene dnevne doze kalcijuma. Ako uzmemo u obzir činjenicu da kefir sadrži i vitamin K2, koji je veoma važan za distribuciju kalcijuma u organizmu, može se reći da je kefir dobra namirnica za zdravlje kostiju – ali i krvnih sudova, pošto prisustvo vitamina K2 doprinosi da kalcijum koji se unese ishranom dospe u kosti, a ne da se taloži na zidovima arterija.
I još jedna dobra vest za one koji slabo podnose mleko (uglavnom zbog netolerancije na laktozu, mlečni šećer). Proces fermentacije kojim se dobija kefir uklanja gotovo svu laktozu iz njega. Iskustvo je pokazalo da kefir većinom dobro podnose čak i oni koji pate od intolerancije na laktozu i teško podnose mleko.
Preuzeto: Zdravahrana.com
