„Dosada i dokolica su majka filozofije“, rekao je Aristotel, a savremeni ljudi se intenzivno trude da preduprede svaku mogućnost da im bude dosadno.
Da dosada može da bude produktivna, malo ko zna.
Čak i u trenucima kada nismo zauzeti svojim poslom i drugim svakodnevnim zadacima, radimo druge stvari kako bismo pobegli od dosade: od beskonačnog skrolovanja po društvenim mrežama do uživanja u brzoj hrani. Međutim, ispostavilo se da dosada može da bude izuzetno korisna – samo treba uočiti njene prednosti.
Postoje ljudi koji proučavaju dosadu i zašto bi ona mogla biti dobra za nas, a jedna od takvih je i Sandi Man, autorka knjige „Nauka o dosadi“ (The Science of Boredom) i viši predavač psihologije na Univerzitetu Central Lankaši.
Prema njenim rečima, dosada ima određenu negativnu sliku i ako pokušate da je pogledate u drugačijem svetlu, možda ćete moći da je vidite pozitivnije. Ali pre svega, treba je definisati.
To je emocija i u osnovi je potraga za moždanom stimulacijom koja nije ispunjena. Dakle, ako tražite nešto što bi vas angažovalo, a niste zadovoljni, ta frustracija se označava kao dosada – objasnila je Sandi.
To je nešto što osećamo od malih nogu – u stvari, prema rečima psihologa, dosada može biti dobra za decu koliko i za roditelje, jer može da podstakne kreativnost i da nas natera da učimo ili radimo nešto novo.
Istraživači takođe kažu da je zamor stanje koje može proganjati dve vrste ljudi: ili one sa prirodno impulsivnim načinom razmišljanja kojima je stalno potrebno nešto novo, ili one koji se na kraju plaše sveta kao strašnog i pretećeg mesta, pa nikada ne napuštaju svoju zonu udobnosti.
Dosada je nešto što može pomoći da se oba tipa pomire sa svojim razmišljanjem pokušavajući da pronađu načine da budu srećni. Iako, nije uvek tako: ponekad dosada gura ljude na nezdrave navike i samouništenje.
Sama činjenica da je dosada svakodnevno iskustvo ukazuje da bi trebalo da se radi nešto korisno – tvrdi Heder Lenč sa Teksaškog univerziteta A&M, pokušavajući da analizira razloge zbog kojih nas naše emocije ponekad mogu dovesti do samouništenja umesto nečeg dobrog.
Lenčova daje jednostavno rešenje: radoznalost. Dosada podstiče našu radoznalost i tera nas da tražimo nova iskustva, a samo od nas zavisi šta ćemo izabrati.
Dok je proučavala šta ljudi mogu da urade kad im je zadatak dosadan, poput kopiranja ogromnih količina telefonskih brojeva bez određenog cilja, Sandi Man je otkrila da je ponekad dosada ovih ljudi navela njihov um da pronađe kreativan način da razmišlja i koristi stvari oko sebe.
Ako ne nalazimo stimulaciju spolja, gledamo iznutra – idemo na različita mesta u našim umovima. Omogućava nam da napravimo skokove u mašti. Možemo izaći iz okvira i razmišljati na različite načine – rekla je ona.
Prema njenim rečima, da nije bilo dosade, čovečanstvo možda nikada ne bi dostiglo svoje tehnološke i umetničke visine.
Dakle, sledeći put kada budete zevali tokom dosadnog radnog dana ili buljili u prozor tokom dugog putovanja, možda će biti dobro vreme da pokušate i prizovete svoju kreativnost da pomognete u rešavanju problema.
Preuzeto: 24sedam
Foto: Profimedia
