Možemo da zamislimo dosadu kao neku vrstu praznog platna: nema mnogo toga da se vidi, ali mogućnosti su beskrajne, pogotovu kada su u pitanju deca.
„Dosada je, s jedne strane, nedostatak stimulacije ili uzbuđenja u interesovanju ili angažovanja. S druge strane, dosada je prostor za naš mozak; to je mesto slobode i otvorenosti u kome mozak ima vremena da divlja i opusti se“, rekao je za HuffPost Erik Mil, licencirani bračni i porodični terapeut.
Dosada može biti „prouzrokovana nedostatkom stimulacije ili prolaznim osećajem iscrpljenosti – osećanjem bezvoljnosti ili letargije“, rekla je za HuffPost Suzan Barčers, psiholog i predsednica savetodavnog odbora za obrazovanje u Lingokidsu.
„Većina dosade koju doživljavaju deca ili tinejdžeri je situaciona, stanje koje se može da se poboljša aktivnošću, vežbanjem, dubokim razmišljanjem, meditacijom ili jednostavnom promenom tempa“, kaže Barčers. Drugim rečima, deca obično mogu da se izvuku iz dosade jednostavnim ometanjem. Kad im se kaže da spreme sobu to može da im pruži motivaciju da nešto, bilo šta drugo rade.
Kako dosada koristi deci?
Kada mislimo na dosadu, obično podrazumevamo na neprijatno stanje, ali kada se dobro iskoristi, dovodi do do smislenog kraja.
“Mnogi od nas imaju divna sećanja na ljuljanje u visećoj mreži, buljenje u oblake, zabavu na igralištu ili vožnju bicikla kada nam misli odlutaju ili se okrenu budućnosti. Ti trenuci tišine mogu dovesti do samorefleksije, svežih ideja, kreativnosti ili rešenja mučnog problema“, kaže Barčers.
Dosada može da podstakne kreativne ideje. Daje našem umu prostora da „raste … vreme da uspostavimo nove veze, razmišljamo o stvarima na nov način, umesto da hodamo putem koji je za nas zacrtan“, kaže Mil.
Dosadu takođe možemo videti kao vreme odmora za naš mozak. „Dosada daje mozgu naše dece priliku da napravi pauzu, da diše, luta, da zastane na trenutak i uspori“, rekla je Mil. Dosada, kao i san, daje našem mozgu priliku da obradi i integriše nove informacije.
“Preuzimamo i integrišemo nove ideje, učvršćujući nove neuronske puteve“, objasnila je Mil. Trik je u tome da pustimo svoje misli da lutaju radije nego da se odmah okrenemo telefonima kada nam je dosadno.
„Dosada vas natera da produktivnije ispunite svoje vreme“, kaže Barčers. Na primer, dosada na poslu mogla bi da motiviše odraslu osobu da traži posao koji je ispunjeniji. Dete da odluči da vidi da li je drug iz komšiluka u blizini da se igra. „Dosada vas podseti da radite nešto što volite i u čemu uživate“, kaže Barchers.
Učenje da se toleriše skromnija količina dosade je takođe osnovna životna veština, ona koja čini stvari poput škole i kućnih poslova mogućim, rekao je Mil. „To je put ka toleranciji na frustraciju“, objasnio je on, koju će deca morati da razviju da bi ispunila svoje ciljeve.
„Deca treba da budu u stanju da savladaju dosadu da bi sama zadovoljila svoje potrebe. Ovo je ključ odrastanja“, rekao je Mil.
Da li je dosada uvek vredna truda?
Naravno, dosada ima stvarne nedostatke. Stvari koje deca rade da se zabave nisu uvek pozitivne, a njihove opcije obično diktira okruženje. Nemaju sva deca dvorište ili bezbedno okruženje za igru, a nekima nedostaje prisustvo brižne odrasle osobe koja bi ih vodila ka odgovarajućim aktivnostima.
“Socioekonomski status i uključenost roditelja igraju veliku ulogu u dosadi i angažovanju i konačno mentalnom zdravlju dece tokom leta“, rekla je za HuffPost Sabrina Nasta , terapeutkinja sa Floride.
“Leto je puno divnih iskustava za decu koja imaju resurse, pristup drugoj deci, kampovima, koja odlaze kod dede i bake na selo, igraju se sa drugarima napolju i imaju pažnju svojih roditelja tokom raspusta. Ali za decu kojoj te stvari nedostaju, leto može biti vreme kada su socijalno izolovanija i podložnija depresiji, pa čak i nezdravom ponašanju i navikama“, rekla je Nasta. Barčers je primetila da hronična dosada može biti simptom depresije.
Roditelj često kaže detetu: „Nađi nešto da radiš!“ što zvuči sasvim razumno. Ali roditelji često ulažu mnogo truda kako bi deci dali ideje da istraže svoju dosadu. Mogu da podese digitalne uređaje da se isključe u određeno vreme i obezbe stvari kao što su knjige za prvi razred, umetnički materijal i frižider pun grickalica deci na dohvat ruke.
A nekada je i samo sučavanje deteta sa dosadom, koja se ne maskira buljenjem u ekrane, daje priliku da se pozabave sobom, nađu način da se zabave, zaigraju ili izađu konačno napolje.
Kako roditelji mogu da pomognu da se prebrodi dosada?
Današnji roditelji moraju da prevaziđu veliki izazov kada je u pitanju pomoć deci da se izbore sa dosadom: da ih skinu sa ekrana.
“Ekrani su dizajnirani da hvataju dosadu“, rekla je Mil. „Algoritam“, objasnio je, „neprestano pokušava da vam privuče pažnju iznova i iznova“. Vremenom ovo takmičenje za našu pažnju narušava sposobnost da nam ostane dosadno i da budemo prisutni“, objasnio je Mil. Dakle, ne samo da je deci potrebna naša pomoć da ugase ekrana, već će im biti potrebna i podrška u učenju da tolerišu dosadu koja je nastala.
Evo nekih stvari koje roditelji mogu da urade kako bi pomogli deci da prežive dosadu:
Podesite uređaje na ograničenja vremena ispred ekrana. Na ovaj način, umesto da ubeđujete dete da isključi svoj uređaj, biće automatski isključen.
Držite se pravila o držanju ekrana podalje od stola za večeru (da biste podstakli razgovor) i spavaće sobe (da biste podstakli zdrav san). Ključno je da roditelji takođe moraju da poštuju ova pravila i da svoje telefone ostave po strani.
Planirajte prilike da deca iskuse dosadu tako što ćete zakazati vreme bez ekrana. Barčers predlaže porodični sastanak kako bi razgovarali o tome kako ćete svi provesti slobodno vreme.
Objasnite da su ekrani izazov za sve. „Obavestite ih da su ekrani dizajnirani tako da ih je teško odložiti. Dakle, otpor prema ograničavanju vremena ispred ekrana je normalan. Podelite sa njima kako osećate istu navučenost“, kaže Mil.
Vodite decu napolje što je više moguće. „Najbolje mesto kao lek za dosadu je napolju, gde su razne stvari zanimljive“, kaže Mil.
Razgovarajte o dosadi. Potvrdite da je teško tolerisati je i smislite kako da se nosite sa sopstvenom dosadom. Mil predlaže da kažete nešto poput: Ovo je zeznuto, ali ja ću naći način da se izborimo. Dosada je teška i dobra u isto vreme. Da vidimo, možda da izađemo napolje i igramo se loptom ili možda malo da crtamo.”
Zauzmite se za „spore hobije“, kao što je posmatranje ptica ili slaganje puzli, u koje možete uključiti svoju decu.
Ponudite nekoliko opštih predloga, kao što je „pročitaj knjigu“ ili roditeljski omiljeni „očisti svoju sobu“. Međutim, „razjasnite da je rešavanje problema dosade na detetu“, kaže Barčers.
