Stručnjaci iz oblasti medicine, sporta i nauke često ističu mnogobrojne prednosti zbog kojih je važno za čoveka da se tokom svog veka aktivno angažuje u nekoj fizičkoj aktivnosti, bilo rekreativno, bilo u profesionalnom sportskom angažmanu. Fizička aktivnost pospešuje kontrolu telesne težine, pozitivno utiče na sprečavanje zdravstvenih problema i bolesti, poboljšava raspoloženje, daje više snage i energije, poboljšava san, dovodi do kvalitetnijeg sprovođenja ostalih svakodnevnih aktivnosti, može da bude zabavna i da posluži kao odličan način za popunjavanje slobodnog vremena. Možda najbitniji aspekt od svih navedenih je, sa medicinskog stanovišta, održanje stanja zdravlja na kvalitetnom nivou, naročito posle globalne pandemije koronavirusa, koja je 2020. godine u potpunosti promenila zdravstvenu sliku celokupnog stanovništva sveta. Fizička neaktivnost može dovesti do niza problema, o kojima govori v.d. direktorka Doma zdravlja Kula, dr Vesna Tomić.
„U današnje vreme, u principu, ta fizička aktivnost je globalni problem, s obzirom da imamo hronicitet u pogledu kardiovaskularnih bolesti, u pogledu endokrinoloških bolesti i kad sve to skupite, tu fizička aktivnost dominira. U prvom redu ističemo Dijabetes Melitus, odnosno šećernu bolest, potom različite stepene poremećaja srčanog rada, odnosno frekvencije, visokog pritiska, ali ne smemo ni zanemariti neurološke tegobe. Sve češći je broj ljudi koji imaju različite neurološke tegobe, zakrčenje krvnih sudova mozga i slično. Način na koji danas sprovodimo fizičku aktivnost je nažalost problem u globalu, jer tempo svakodnevnice je taj koji nama određuje da mi nekad nemamo vremena ni za sebe, a kamoli za fizičku aktivnost. Međutim, jedna od preventivnih mera jeste bazirana na prevenciji, odnosno korekciji higijensko-dijetetskog režima, gde se upravo ističe ta fizička aktivnost, umerena u početku, kasnije intenzivnija, a zatim i korekcija same ishrane. Opet, način života jeste taj koji diktira sve to i na taj način ustvari globalizuje uticaj celokupne prevencije na određene bolesti i određene kategorije bolesti“.
Doktorka Tomić istakla je da je pandemija koronavirusa ostavila brojne posledice po celokupno zdravstveno stanje ljudi, te naglasila da je, osim na fizičku kondiciju, uticala jednako i na mentalnu sliku pojedinaca.
„Kada govorimo o pandemiji, verovatno će sve kolege da se slože, znači govorimo o jednom multisegmentnom opsegu delovanja. To nije samo stanje koje se odrazilo na zdravlje, odnosno na pojavu bolesti, komorbiditeta, otežane kliničke slike kod pacijenata koji su već imali neke hronične bolesti, već i na psihu pacijenta. Sve veći broj pacijenata upravo opisuje taj PTST sindrom kod ljudi, koji su prosto na neki način preživeli sve to. Ovo je prilično veliki stres bio za sve nas, ne samo za lekare, već i za pacijente, za osoblje, za sve delove populacije. Na taj način, u celosti kovid je sa sobom doneo niz posledica, ne samo u smislu bolesti, produženja hospitalizacije, pojavu novih komplikacija i teških hroniciteta, već i u pogledu jednog globalnog oporavka stanovništva, u smislu tog psihičkog efekta“.
*OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA OPŠTINE KULA.
