Dakle, ono što je najvažnije u udahu (kiseonik) i izdahu (ugljen dioksid) prenosi upravo hemoglobin.
Koliko je važan kiseonik za naše telo ne treba posebno objašnjavati – bez kiseonika NEMA života! Slično je i sa ugljen dioksidom koji se mora izbaciti iz organizma. Zato je hemoglobin ključni sastojak eritrocita!
- Gde se stvara u organizmu?
Kao i sve krvne ćelije i eritrociti se stvaraju u koštanoj srži. Tu se i hemoglobin “pakuje” u crvena krvna zrnca, pa je koštana srž prava fabrika za proizvodnju hemoglobina i eritrocita.
- Šta je važno za dobru vrednost hemoglobina?
Pre svega GVOŽĐE, a podrazumeva se da je dete zdravo i da je koštana srž „vredna” i lepo radi.
Bez gvožđa naprosto nema dovoljno hemoglobina, a gvožđe stiže hranom. Prvih šest meseci bebinog života gvožđe stiže iz bebine jetre gde je “uskladišteno” tokom trudnoće. Zato je važno da buduća mama vodi računa o ishrani i da njen hemoglobin bude dobar!
Dakle, u prvih šest meseci nema potrebe (zdravoj deci) dodavati gvožđe.
- Šta može da smeta stvaranju hemoglobina?
Kad nema gvožđa nema ni dovoljno hemoglobina, a to znači da beba od šest meseci mora da unosi prirodno gvožđe, a kvalitetno meso, a kasnije i žumance, su najbogatiji gvožđem.
Previše kravljeg mleka OMETA normalnu resorpciju (“uzimanje”) gvožđa iz creva jer sadrži soli koje “privežu” gvožđe za sebe i izbace ga stolicom, umesto da se putem krvi dopremi u koštanu srž. Zato pedijatri (s pravom) NE vole kravlje mleko u prvoj godini života.
- A spanać?
Jedna od najčešćih zabluda je da spanać sadrži mnogo gvožđa.
To na žalost (ili na sreću dece koja ga ne vole) nije tačno! Kada je poznati Nemački hemičar (Erih fon Volf) 1870. određivao količinu gvožđa u različitim biljkama greškom je upisao da spanać ima 10 puta više gvožđa! Omanuo je za jednu decimalu, ali je to relativno brzo ispravljeno, pa se odavno zna da spanać nije baš dobar izvor gvožđa.
- Koje su normalne vrednosti?
E tu nastaje problem!
Kod dece vrednost hemoglobina zavisi od uzrasta (u manjoj meri i od vrste lab. analize) i zato UVEK treba imati referentne vrednosti za decu! Svaka bolja laboratorija ove izdaje referentne vrednosti uz nalaz, a ako toga nema – tražite! Ogromne su razlike u odnosu na odrasle, pa se često javi strah bez razloga.
Kad su bebe u pitanju, oko šestog meseca dolazi do OČEKIVANOG pada nivoa hemoglobina jer se istroše rezerve gvožđa u bebinoj jetri. To se zato zove fiziološla anemija, koja NIJE bolest i NE leči se veće se postepeno povećava unos prirodnog gvožđa (iz mesa, a kasnije i iz žumanceta). Ogromna većina pedijatara smatra da kad vrednost hemoglobina kod beba od 6-10 meseci NIJE ispod 100, NEMA potrebe za lečenjem!
- Šta raditi kad je vrednost hemoglobina snižena?
Anemija (malokrvnost) je posledica nedovoljne količine gvožđa, i naziva se sideropenijska. Lečenje je potrebno kad su vrednosti ispod donje granice za uzrast, ali i kada su drugi parametri krvne slike poremećeni.
Pedijatar donosi odluku o terapiju posle pregleda deteta i uvida u analize. Dakle, bez pregleda nema dijagnoze i terapija se NE određuje SAMO na osnovu rezultata krvne slike.
Kad su vrednosti hemoglobina na donjoj granici (ili blizu donje granice) treba učiniti sve da se povećanjem unosa prirodnog gvožđa (meso, žumance) pomogne detetu. NE treba žuriti sa preparatim gvožđa! Tada je potrebno ograničiti unos kravljeg mleka (na maksimalnih 400 ml na dan u drugoj godini života), a promovisati dojenje jer je majčino mleko dragocen pomoćnik u resorpciji gvožđa iz creva.
Na kraju, zdrava i izbalansirana ishrana deteta obezbeđuje dovoljno gvožđa, ali i drugih sastojaka koji su potrebni za detetov rast i razvoj. Zato je poštovanje principa zdrave ishrane najbolji način da se spreči manjak gvožđa u organizmu deteta, pa će se tako sprečiti nastanak anemije.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
