Psiholog Ljiljana Maldaner izjavila je da je smeh najbolji lek i da hormoni koji se ispuštaju tokom smejanja pomažu u biorevitalizaciji tela, zbog čega je, napominje ona, neophodno smejati se.
“Ja smatram da je strah nešto što nam je potrebno u životu zato što nas vodi pravim putem, kada se mi nečega uplašimo znaćemo gde treba da se okrenemo. Međutim da li stanje uplašenosti umanjuje radost i smeh, definitivno da umanjuje, kao i agresiju. Negde u Evropi se deca uče smejanju i šalama, i kako da se rasterete uz pomoć smejanja”, objasnija je ona za Tanjug.
Maldaner smatra da, iako su Srbi narod koji voli smeh i uživa u šali, jako teško su spremni da prihvate šalu na svoj račun jer ljudi ne shvataju da šale često nisu na ličnom nivou, već da one služe kao sredstvo da čovek ojača i izgradi “deblju kožu”.
“Mi jesmo narod koji voli šalu i u principu smo duhovit narod. Ono što je poenta šale je prvo šala na svoj račun jer ako umeš da primiš šalu na svoj račun, onda možes da se šališ i sa drugima”, smatra psiholog Željko Mašović.
Mašović za Tanjug kaže da osmeh fiziološki donosi olakšanje.
“Ono što je problem je što smo dozvolili da nas neke stvari koje nisu suštinski vezane za nas, da nas stalno bockaju i pritiskaju pa onda gubimo osmeh koji bi trebalo da imamo”, izjavio je on.
Ukoliko čovek ne može da se smeje ni na šta prirodno, Mašović kaže da su Japanci izmislili školu smejanja gde se vežba i radi gestikulacija smejanja kako bi se lučio hormon sreće.
