Naučnici su pomoću socijalne psihologije pokušali da utvrde zašto kampanje za vakcinisanje često nemaju dejstvo.
Zašto ubeđivanja stručnjaka često ne utiču na protivnike vakcina?
Naučnici su pomoću socijalne psihologije pokušali da utvrde zašto kampanje za vakcinisanje često nemaju dejstvo. Ono što su otkrili jeste da se u obraćanju roditeljima često naglašavaju pogrešne poruke, objavljeno je u studiji u magazinu Nature Human Behavior.
U studiji je anketirano više od 1.000 roditelja dece mlađe od 13 godina, a pitanja su se odnosila na stavove roditelja o dobrom i lošem, kako bi se utvrdilo kako njihove vrednosti utiču na donošenje odluka. Takođe, roditelji su ispitivani o svom stavu o vakcinama.
Analiza rezultata pokazala je da otpor prema vakcinama najviše pokazuju roditelji koji na prvom mestu drže do dve vrednosti – čistote i slobode. Visoko vrednovanje slobode čini da uzmiču na svaki znak prinude, dok roditelji koji čistotu doživljavaju kao jedan od najvećih imperativa imaju velki otpor prema svemu što im deluje “neprirodno” i “zagađujuće”.
“Ovo su važni nalazi pošto naši uobičajeni agrumenti o kolektivnom imunitetu i bezbednosti dece stavljaju naglasak na vrednosti poput pravde i sigurnosti,” kaže vođa studije, Avnika Amin sa Univerziteta Ejmori.
Kampanje su uglavnom usmerene na predočavanje potencijalnih opasnosti od epidemija i isticanje činjenice da se nevakcinisanjem ugrožavaju slabi i nezaštićeni. Međutim, to nisu argumenti koji deluju na protivnike vakcinacije. Oni mnogo bolje reaguju na kampanje protivnika vakcina, koji vakcinaciju predstavljaju kao čin narušavanja slobode i “kontaminiranje” deteta.
Dr Saad Omer sa Univerziteta Ejmori savetuje da se u stvaranju pozitivnog imidža vakcina, sloboda i čistota moraju predstaviti kao vredosti povezane sa vakcinama – ističući, recimo, prirodnost delovanja vakcinacije, ili činjenice da time što ne vakcinišu svoje dete, neki roditelji ugrožavaju slobodu drugih roditelja da izaberu da njihovo dete bude zaštićeno.
Izvor: Detinjarije
