Opadanju zdravlja doprinose razne stvari. Na neke malo možemo da utičemo – pre svega genetiku, zatim godine i slično. Ali, postoje faktori u okolini koji ubrzavaju zdravstvena pogoršanja, a na koje možemo da utičemo. Evo o čemu se radi…
Nedostatak enzima
Enzimi spadaju u veoma važne elemenata u telu. Bez njih ne bismo mogli da dišemo, gutamo, pijemo tečnost ili varimo hranu. Osamdeset posto naše energije se rasipa u procesu varenja. Ako ste premoreni, u stresu, često putujete avionom, ili živite u posebno toploj ili hladnoj klimi, onda će vašem telu biti potrebna prilično velika količina dodatnih enzima.
Na nesreću, kako starimo, naši organi koji proizvode digestivne enzime postaju sve manje efikasni. Ako tome dodate činjenicu da konzumiramo termički obrađenu, rafinisanu – “mrtvu” hranu, a neretko i genetički modifikovanu, to još više utiče da se smanji sposobnost tela da proizvodi enzime.
Priličan broj istraživača sada posmatra čitav proces starenja u svetlu opadanja količine enzima – pošto manjak enzima znači da telo više ne može da se popravi i održi zdravim u svom trenutnom okruženju.
Nedovoljno probiotika
Naše telo, bukvalno, sadrži deset puta više bakterija nego telesnih ćelija. Ta činjenica dovoljno govori o važnosti koju korisne bakterije, ili probiotici, imaju za održavanje opšteg zdravlja.
Reč “probiotik” doslovno znači “za život”. Korisne bakterije pomažu da se borimo protiv bolesti (podstiču imunitet), pomažu varenje i obezbeđuju hranljive sastojke koji ulaze u sastav krvi. One takođe pomažu da se očisti jetra, a jetra je glavni organ za eliminaciju toksina iz tela.
Naša ishrana je postala ozbiljno lišena probiotika, i to zahvaljujući praksi konvencionalne poljoprivredne proizvodnje (hemikalije, iscrpljivanje zemljišta), prerađenim namirnicama, i u celini, nedostatku kvalitetnih namirnica u našoj ishrani. Usled toga, često imamo problema sa preteranim razmnožavanjem loših bakterija, koje ozbiljno narušavaju imuni sistem, pa dakle i opštu sposobnost tela da se izbori sa “uljezima” i infekcijama.
Nedostatak vitamina i minerala
Jedno istraživanja Univerziteta Teksas, koje je objavljeno u časopisu Journal of the American College of Nutrition, proučilo je podatke o nutritivnom sastavu namirnica koje je objavljivalo Američko ministarstvo poljoprivrede između 1950. I 1999. godine, a tiče se 43 različite vrste povrća i voća. Utvrđeno je da postoji značajno opadanje u količini proteina, kalcijuma, fosfora, gvožđa, riboflavina (vitamin B2) i vitamina C.
Američko udruženje potrošača takođe navodi podatke koji su pratili nutritivni sastav namirnica između 1975. i 1997, i iz kojih se može videti da su nivoi kalcijuma u 12 vrsta svežeg povrća opali za 27%, nivoi gvožđa za 37%, nivoi vitamina A za 21 % a nivoi vitamina C za 30%.
Manjak vitamina i minerala stoji u osnovi mnogih patoloških procesa, pošto bez njih naše telo ima slabiju sposobnost da stvara i obnavlja krv, tkiva, mišiće i kosti.
Preopterećenost toksičnim materijama
Hrana koju konzumiramo, voda koju pijemo i vazduh koji udišemo danas su opterećeni hemikalijama kojih nikad ranije nije bilo u prirodi, pa smo zato izloženi opterećenju toksičnim materijama u čitavom organizmu. Tom opterećenju doprinose i sredstva za ličnu higijenu, kozmetika, kao i razne medicinske procedure (lekovi, amalgamske plombe, medicinska zračenja).
U nezagađenoj sredini, naša jetra je sasvim sposobna da izađe na kraj sa toksinima i da ih rasporedi ili eliminiše kako ne bi došlo do njihove akumulacije u telu. Ali, u današnjim okolnostima je naša jetra preopterećena, pa zato i manje efikasna, a rezultat je da se toksini nagomilavaju u našem telu.
Šta da preduzmemo?
Ako na genetiku i normalan proces starenja ne možemo da utičemo, u pogledu svega ovoga što smo naveli ne samo da možemo, nego i obavezno treba da preduzmemo nešto. Da bismo dobili više enzima, potrebno je da konzumiramo više svežeg voća i povrća, a manje prerađene ili termički obrađene hrane. Što se probiotika tiče, u ishranu možemo da uvedemo fermentisane namirnice (turšije, posebno kiseli kupus, tempeh, miso, kefir, pa ako je potrebno i suplemente). Što se tiče nedostatka vitamina i minerala, kao i zagađenja, pomoći će ako se snabdevamo organskim, ili bar neprskanim žitaricama, voćem i povrćem. Oni ne samo da sadrži manje hemikalija, već i više hranljivih sastojaka od konvencionalno gajenih. A što se tiče toksičnih materija, pa, bilo bi dobro da povremeno sprovedemo neke blage procedure koje čiste organizam, kao što su pijenje tople vode sa limunom ujutru, svakodnevno fizičko vežbanje da se preznojimo, povremeni post na voću (dani kada konzumiramo pretežno samo voće i povrće, ili sokove od njih) i slično…
Preuzeto: Zdravahrana.com
