Postoje opšte prihvaćeni standardi prema kojima dete treba da razvija govor i počinje da priča u kratkim frazama sa 18 meseci. Ali ne savlada svako dete govor u ovom uzrastu; mnoga deca zahtevaju mnogo više vremena. Neka ne progovore do 3. godine i ograničavaju se na reč “mama” i gest pokazivanja.
U stvari, sve ovo može biti varijanta norme, pošto se svako dete razvija svojom brzinom, ali ako primećujete da vaše dete kasni u govoru, važno je da se na vreme konsultujete sa stručnjakom. Psiholog Elika Bergelson sa Univerziteta Harvard sprovela je studiju u kojoj je pokušala da pronađe razloge zašto neka deca kasnije savladaju govor od druge. Da bi to uradila, analizirala je 1.001 dete mlađe od četiri godine iz 12 zemalja. Rezultati su objavljeni u časopisu PNAS.
Elika Bergelson je došla do jednog veoma važnog zaključka: ni pol deteta, ni nivo znanja nekoliko jezika, ni socioekonomski status ne utiču na brzinu formiranja govora. Sve ovo nisu ništa drugo do stereotipi.
Ovo značajno otkriće je veoma iznenadilo naučnike, pošto se ranije verovalo da deca iz bogatih porodica češće počnu da govore ranije zbog činjenice da su ih učili i da se u njih ulaže sve više sredstava.
Pokazalo se da postoji samo jedan faktor koji značajno utiče na rani razvoj govora. Od dece koja su proučavana, prva su progovorila ona čija je porodica imala tradiciju komunikacije sa detetom, bez obzira na godine. Za sada nema tačnih objašnjenja za ovo, ali postoje sugestije o razlozima ranog razvoja govora, piše portal deti.mail.ru.
Prvo, u porodici u kojoj se aktivno razgovara sa detetom, sama sredina je povoljna za razvoj govora. Ako se detetu pokaže jasan primer kako da komunicira, podrže njegove nove veštine i pokaže se aktivno interesovanje za njega, mnogo mu je lakše da nauči da govori u rečenicama.
Drugo, u takvoj porodici i sama deca nastoje da brzo savladaju govor kako bi ravnopravno komunicirala sa ostalim članovima porodice, jer odrasli češće stupaju u dijalog sa pričljivom decom.
Istina, moguće je da neki socioekonomski faktori utiču na razvoj govora, koji u ovoj studiji jednostavno nisu uzeti u obzir. Na primer, u prosperitetnim porodicama, verovatnije je da deca rade sa logopedom i da im čitaju knjige, čime se razvija gramatika i pravilan izgovor zvukova. Studija Elike Bergelson procenjivala je obim izgovorenih reči, a ne njihov kvalitet (koliko su deca pravilno formulisala).
