Da li ste se ikada zapitali zašto noževi za jelo imaju zaobljen vrh?
Istorija ima odgovor i na to pitanje. Ko zna kako bi izgledali noževi za mazanje putera ili džema na hleb da nije bilo kardinala Rišeljea (Armand Žan du Plesi), koji je živeo u 17. veku i bio prvi ministar u Državnom savetu Luja XIV. Do tada su noževi imali zašiljene vrhove.
Rišelje, osetljiv kada je u pitanju hrana i bonton za stolom, jednom prilikom je prigovorio gostu koji je odlučio da vrhom noža izvuče ostatke hrane između zuba.
Kardinalu je dosadilo nepristojno ponašanje, od zabijanja noževa u meso i drugu hranu kada su gostima bile potrebne slobodne ruke, do izvlačenja ostataka zalogaja između jednice i dvojke.
Pukao mu je film i rekao slugama da se otarase svih šiljastih noževa i zamene ih zaobljenim.
Ubrzo potom, francuski kralj Luj XIII . zabranio je šiljate noževe, za stolom kao i oružje, kako bi pokušao da stane na kraj uobičajenom nasilju tog vremena, što je dodatno učvrstilo poziciju noža sa okruglim vrhom kao omiljenog oblika pribora za jelo.
Ovaj stil se ubrzo proširio po Francuskoj, a potom i na veliki deo zapadnog sveta.
Do devetnaestog veka na mnogim mestima postalo je nemoguće zabiti grašak na nož. Vremenom se oblik noža za jelo promenio. Postalo je malo šire kako bi lakše namirnice na tanjiru dospele do viljuške i da bi se kriška hleba jednostavno „namazala“.
Dakle, sledeći put kada uzmete nož u ruke, setite se kardinala koji je promenio istoriju.
