Svako od nas ima jedinstvene crte lica – ne postoji dvoje ljudi identičnog izgleda, čak i ako su blizanci.
Međutim, izvesne grupe ljudi imaju neke zajedničke crte lica. Na primer, ljudi čiji su preci došli iz Japana izgledaju drugačije od onih čiji su preci iz Afrike. Pretpostavka je da su se mnoge od tih razlika razvile zbog različitih podneblja u kojima su se ljudska bića našla pokušavajući da prežive.
Najuočljivija razlika u crtama lica kod ljudi iz različitih podneblja jeste oblik očiju. Same očne jabučice imaju gotovo isti oblik kod svih ljudi, bilo da su poreklom iz Afrike, Evrope ili Azije, a razlikuju se očni kapci. Većina ljudi iz Azije ima nabor kože iznad uglova očiju koji se zove epikantus.
Takođe, azijski očni kapci sadrže više masnog tkiva i zato su deblji od kapaka većine Evropljana ili Afrikanaca. Zbog tog nabora i debljeg očnog kapka veći je pokriveni deo očne jabučice.
Naučnici pretpostavljaju da je tkivo koje pokriva oko možda deo skladnog sklopa crta lica čije su odlike još i visoke jagodice i pljosnatiji nos, namenjen boljoj zaštiti od jake hladnoće.
U prilog toj ideji ide činjenica da urođenici najhladnijih oblasti Azije (severne Kine, Mongolije i Sibira) imaju najveće nabore iznad očiju i najpljosnatije crte lica.
Epikantus i visoke jagodice Indijanaca obe Amerike, od kojih mnogi žive u vrelom tropskom pojasu, takođe su nastali zbog hladnoće.
Naime, pre 10.000 godina ljudi iz Azije prepešačili su u oblast sadašnje Aljaske preko Beringovog moreuza, uske vodene mase koja je tada bila delimično smrznuta. Kad su dospeli na severnoamerički kontinent, ljudi su ga postepeno istraživali i selili se sve dalje na jug, dok nisu došli do najjužnijeg dela Južne Amerike.
Druge grupe Azijata naselile su tropsku Indoneziju i umereno topla Polinežanska ostrva u južnom delu Tihog okeana. Zato se danas mogu videti tragovi crta lica severnih Azijata kod Eskima sa Aljaske, Indijanaca iz Perua i stanovnika ostrva Fidži.
