Kada nekome poželimo da “slomi nogu”, želimo mu, naravno, da nešto uradi dobro i uglavnom koristimo ovaj izraz pre izvođenja na sceni ili pred ispit. Znate li odakle on potiče?
Poput mnogih popularnih izreka i termina, poreklo ovog izraza je nejasno i sporno. On je prvobitno korišćen da se obeshrabre zle sile koje mogu namerno izazvati loše izvođenje i glumu osobe. Prema toj teoriji, poželeti nekome i verbalno sreću značilo bi prizivanje “zle kobi”. Zato “srećno” izaziva neuspeh, verovalo se. Tom logikom, “slomi nogu”, znači želju za uspehom.
S tim u vezi je i prvi dokumentovani primer nekoga ko je rekao “slomi nogu” sa namerom da poželi sreću. Dana 1. oktobra 1921. godine Robert Vilson Lind u jednom intervjuu za časopis “Nju Stejtsmen” govori koliko je baksuzno u konjskim trkama nekome poželeti sreću, zbog čega “treba reći nešto uvredljivu poput ‘Dabogda slomio nogu!’.” On, takođe, pominje da su ljudi iz pozorišta druga najsujevernija grupa posle džokeja.
Još jedan rani dokument u kojem se pominje ovaj izraz navodi direktnu vezu sa pozorištem. Edna Ferber 1939. godine navodi jedan drugačiji motiv: “…i sve zamene su sedele u zadnjim redovima učtivo želeći da razni glavni glumci slome nogu”. Samim tim, nadali su se da će lomljenjem noge glavnog glumca uspeti da zauzmu njegovu ulogu.
Još jedno moguće poreklo nalazi se u nemačkoj frazi Hans un beinbruch, koja se odnosi na “srećno sletanje”, ali se bukvalno može prevesti kao “lomljenje svih kostiju”. Moguće je da su glumci usvojili ovu frazu, pošto je Prvi svetski rat tek bio završen kada je “Slomi nogu” postala veoma popularna fraza.
Ovaj izraz može se naći i u elizabetanskom dobu. “Slomiti nogu” u vreme Šekspira, bukvalno znači pokloniti se savijanjem kolena. Pošto bi uspešan glumac “slomio nogu” na sceni i dobio aplauz, fraza bi zaista značila želju za srećom. Međutim, u XVI veku “slomi nogu”, takođe, znači roditi vanbračno dete, što je teško povezati sa svetom glume.
Sudeći po nekim drugim teorijama, poreklo ovog izraza datira još iz stare Grčke. Umesto aplaudiranja glumcima, publika bi lupala stopalima. Lupanje nogu toliko da se kost slomi je malo verovatno, ali može biti da je fraza bila figurativna.
Interesantna teorija pripisuje frazu atentatu na Abrahama Linkolna, odnosno velikom glumcu XIX veka, Džonu Vilkes Butu, koji je ubio američkog predsednika Linkolna u Fordovom pozorištu 1865. godine. Nakon što je But upucao predsednika, skočio je sa Linkolnovog balkona i bukvalno slomio nogu.
Neki teoretičari ovaj trenutak povezuju sa popularnom frazom komičara koju koriste nakon uspešnog izvođenja: “Ubio sam ih./Ubio sam publiku.”
Ipak, kao što možete primetiti, tačno poreklo “slomi nogu” kojim se želi sreća je još uvek maglovito.
Preuzeto: nationalgeographic.rs
