Ubistvo Ismaila Hanijea u Teheranu krajem jula drastično je pogoršalo ionako loše odnose Irana i Izraela, koji su već nekoliko decenija bili na ivici rata.
Iran se 2024. suočio sa nizom velikih izazova: veliki teroristički napad u Kermanu na grob generala Kasema Sulejmanija, napad na iranski konzulat u Damasku u kom je ubijeno 11 diplomata i dva visoka generala Islamske revolucionarne garde (IRGC), tragična smrt predsednika Ebrahima Raisija i ministra inostranih poslova Hoseina Amir-Abdolahjana u padu helikoptera i, na kraju, atentat na vođu radikalnog pokreta Hamas Ismaila Hanijea u centru Teherana.
Sve ovo primorava iransko političko rukovodstvo da preduzme oštrije i radikalnije mere kako bi i svom narodu i svetu dokazalo da to nije način da se “razgovara” sa Iranom.
Ismail Hanije je došao u Teheran da prisustvuje ceremoniji inauguracije novog iranskog predsednika Masuda Pezeškijana. Pezeškijan je tokom inauguracionog govora rekao da je Iran spreman da učestvuje u pregovorima kako bi se smanjile tenzije sa Zapadom.
Takođe je dodao da želi da normalizuje ekonomske odnose Irana sa drugim zemljama i da će težiti tome uprkos sankcijama. Ovakve izjave su bile prilično očekivane jer je Pezeškijan klasičan predstavnik iranskih reformističkih snaga i političkih krugova koji se zalažu za umereniju spoljnu politiku i pragmatični politički kurs.
Međutim, za manje od 24 sata izjave novog predsednika postale su nevažne. Ubistvo Ismaila Hanijea ne samo da je pokazalo da su protivnici Hamasa odlučni da preduzmu ekstremne mere, već i da za njih ne postoje “crvene linije” kada je Iran u pitanju.
ProfimediaIsmail Hanije
Više mesec dana ceo svet se pita kakav će biti odgovor Irana i da li će ga uopšte biti. Zapadni izveštaji su stvorili određeni osećaj napetosti, jer potonja reakcija Izraela zavisi od odgovora Irana, što znači da je pretnja ratom punih razmera i dalje relevantna.
I iščekivanje osvete je kazna – i za Izrael i za SAD
S jedne strane, Iran je svojim zloslutnim ćutanjem primorao Izrael da pribegne ekstremnim bezbednosnim merama i zatvori svoj vazdušni prostor. Teheran smatra da je i očekivanje odgovora deo kazne, jer tenzije u Izraelu i dalje rastu.
S druge strane, Bela kuća je razuverena nakon što je preko posrednika navodno ubedila Teheran da odustane od ideje o napadu na Izrael. Na svoj uobičajen način, Bajdenova administracija je izjavila da će se Iran suočiti sa ozbiljnim posledicama ako odluči da napadne Izrael.
Zapravo, Vašington nema koristi od eskalacije sukoba – u svetlu predstojećih američkih izbora ne želi da pruži šansu Donaldu Trampu da optuži demokrate da nisu uspele da spreče napad na glavnog saveznika u regionu.
Stoga su američki državni sekretar Entoni Blinken i Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan spremni da pregovaraju sa bilo kim, pa čak i sa iranskim vrhovnim vođom ajatolahom Alijem Hamnejem, kako bi se sprečio scenario koji bi za njih bio nepovoljan.
U međuvremenu iranski zvaničnici odbijaju da kažu kada i kako će napasti Izrael, samo govore da će odgovoriti “pre ili kasnije”. Iranski predsednik je tokom prošlog meseca razgovarao telefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, britanskim premijerom Kirom Starmerom i turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.
Tokom ovih razgovora Pezeškijan se fokusirao na bezbednosna pitanja i rekao da Iran ima sve razloge da odgovori i osveti smrt lidera Hamasa. Iranska strana je ogorčena ne toliko ubistvom Ismaila Hanijea koliko činjenicom da se Izrael usudio na tako hrabar i arogantan korak.
Osim toga, Izrael nije zvanično priznao odgovornost za ono što se dogodilo kako bi se opravdao u budućnosti, ukoliko Iran bude na bilo koji način agresivan prema njemu.
Sada Teheran pravi pauzu i za to postoji razlog. U pozadini pregovora u Kataru i Egiptu između predstavnika Hamasa i Izraela oštar odgovor Irana može samo da pogorša stvari, a jasno je da situacija neće biti naklonjena Teheranu.
Svađa sa saveznicima
Najviše iransko političko rukovodstvo našlo se u veoma teškoj situaciji. S jedne strane, određene geopolitičke realnosti se ne mogu zanemariti – s druge strane, Iran ne može da kompromituje svoj autoritet, posebno sa sve više ljudi unutar zemlje koji postavljaju neprijatna pitanja. To ne znači da društvo želi krvoproliće i rat, ali Iranci su prilično patriotski raspoloženi i veruju da je vreme da se stane na kraj svim ovim “šamarima”.
Iran ima teške odnose sa svojim saveznicima – posebno proksi grupama koje lojalno čuvaju interese Teherana u regionu. Kuvajtsko izdanje Al Džaride objavilo je pre nekoliko dana da su se odnosi Irana sa saveznicima pogoršali zbog Izraela. Mediji primećuju da je Teheran izazvao gnev Hezbolaha rekavši da je potrebno biti strpljiv oko osvete za ubistva Ismaila Hanijea i Fuada Šukra, jednog od visokih vojnih zvaničnika Hezbolaha.
Na sastanku predstavnika proiranskih snaga u Teheranu, predstavnici IRGC-a su zatražili od svojih saveznika da pokažu uzdržanost prema Izraelu – bar dok traju pregovori o prekidu vatre u Gazi. Nesporazum je prerastao u svađu, a pojedini delegati su navodno prilično ljuti napustili sastanak. Sastanku su prisustvovali predstavnici Hezbolaha, Hamasa, Islamskog džihada, jemenskih Huta (pokret Ansar Alah) i nekih manjih iračkih grupa.
Hezbolah smatra da je jedini način da se postigne prekid vatre u Gazi i mir u čitavom regionu upotreba sile protiv Izraela. Oni veruju da je vreme za otvaranje svih frontova, direktan napad na Izrael i suprotstavljanje svakom ko odluči da ga brani, uključujući američke trupe i arapske zemlje.
Saveznici Teherana su velike i dugoročne vojne operacijame koje imaju za cilj uništavanje izraelske infrastrukture, bezbednosnih sistema, vojnih i ekonomskih objekata, kao i izraelskih civilnih i stambenih područja. Prema njihovom mišljenju, to će primorati Izraelce da dugo žive u skloništima, pa će doživeti isto što i stanovnici Gaze.
Štaviše, predstavnici Hezbolaha su izjavili da se trenutna situacija ne može ignorisati i da mogu samostalno da odluče da napadnu Izrael bez koordinacije akcija sa Iranom. Hezbolah je takođe rekao da bi posle izraelskog napada na južna predgrađa Bejruta trebalo da napadne Haifu i Tel Aviv.
Štaviše, Hezbolah razmatra proširenje ciljeva moguće vojne operacije i napad na druge izraelske gradove, čak i ako to dovede do žrtava među civilima. Jemenski Huti podržali su stav Hezbolaha.
Iran pred dilemom
Izvor u IRGC-u rekao je da je iranska strana jasno stavila do znanja da je takav scenario prilično rizičan i da će služiti samo interesima Izraela. On je napomenuo da su Iranci ponudili da pregovaraju sa Izraelom po principu “oko za oko” – odnosno, ako je ubijen jedan od vođa Osovine otpora, zauzvrat mora biti ubijen izraelski zvaničnik.
Na to su predstavnici Hamasa koji su bili na sastanku u Teheranu navodno odgovorili: “Ako je Iran spreman da prihvati posledice ubistva izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u zamenu za ubistvo Hanijea, onda će Hamas podržati ovu politiku, ali ako je cilj Irana je da ubije ličnosti nižeg nivoa, pokret se neće složiti sa ovim”.
Nakon sastanka i žestokog spora u Teheranu pojavila se bojazan da bi njegovi saveznici mogli da pokrenu napade na Izrael bez koordinacije akcija sa Iranom, predstavljajući ga ih svršen čin, kao što je Hamas učinio 7. oktobra 2023, ali ovog puta sa još strašnijim posledicama.
Situacija je toliko eskalirala da su SAD apelovale na Tursku i druge regionalne saveznike koji imaju veze sa Iranom da ubede Teheran da smanji tenzije na Bliskom istoku. Ankara je više puta ponavljala da čini sve što je u njenoj moći da spreči sukob – u suprotnom može doći do katastrofe koja će sigurno uticati na sve regionalne igrače i dovesti do nepredvidivih rezultata. Drugim rečima, ovog puta niko neće moći samo da sedi i posmatra sa strane.
Iranske vlasti su pred teškim izborom: s jedne strane, Iran rizikuje da uđe u veliki rat sa nepredvidivim posledicama, ali s druge strane, mora da sačuva svoje dostojanstvo i ne može da dozvoli Izraelu da ima poslednju reč.
Teheran takođe treba da zadrži kontrolu nad svojim posredničkim snagama u regionu, što je postalo prilično teško zbog sve većih neslaganja. Trenutno se glavna unutrašnja politička borba u Iranu vodi između konzervativnih snaga koje kontrolišu vojsku i sveštenstva i reformatora, koji jačaju svoj uticaj u vladi.
Iako je iranski predsednik Masud Pezeškijan zapretio osvetom Izraelu, on očekuje da situacija neće eskalirati u sveobuhvatni rat. Svi u Iranu su svesni da je neprijatelj dobro naoružan i da će Irancima biti teško u slučaju rata, ali se postavlja i jedno važno pitanje: šta će Iran dobiti od ovog rata?
Očigledno je da Izrael pokušava da uvuče Iran u rat, a ako se to dogodi, izraelski premijer Benjamin Netanjahu će ostvariti svoj cilj da ujedini društvo oko sebe i ojača poziciju, kao i da pokuša da uključi SAD u rat, što će izazvati ozbiljne probleme Bajdenskoj administraciji.
Što se tiče Irana, on zapravo ne želi da se bori, jer treba da poboljša ekonomsku situaciju u zemlji, uslove života, nastavi proces ponovnog naoružavanja i proširi veze sa susedima u regionu pridruživanjem organizacijama poput ŠOS-a i BRIKS-a, čime se slabe napori Zapada da izoluje Islamsku Republiku.
Sve ovo zajedno predstavlja velike probleme za Izrael. U samom Izraelu stvari ne idu baš najbolje, što je vidljivo iz činjenice da se Netanjahu ne trudi i računa na Trampovu pobedu na novembarskim izborima. Ali ima još dosta vremena do novembra ili zapravo januara, kada bi Tramp mogao da preuzme dužnost predsednika, a svašta se može dogoditi za pet meseci. Ali, u isto vreme, Izrael nastavlja da potcenjuje Iran i precenjuje sopstvenu moć.
