Da li ste se nekada pitali zašto se ne sećamo nečega što se desilo u ranom detinjstvu. Ovaj fenomen je u struci poznat pod nazivom dečija amnezija i kroz nju prolaze svi.
Dečja amnezija je nemogućnost pamćenja detalja i događaja koji su se dogodili pre četvrte godine života. Neki su istraživači otišli dalje i otkrili da se deca pre sedme godine sećaju oko 60 ili više odsto događaja iz ranih godina, dok se u uzrastu od devet godina sećaju samo 40 odsto. To im je omogućilo da shvate da se, dok prolazimo različite faze razvoja, manje sećamo onoga što je tome prethodilo.
Razvoj mozga igra glavnu ulogu
Jedno istraživanje je pokazalo da mozak “ne pohranjuje sećanja koja bi inače bila dugoročna, kada je zauzet uzgojem novih stanica”. Osim toga, ne možemo se prisetiti dnevnih događaja pre treće ili četvrte godine jer naše epizodno pamćenje još nije počelo.
Sećanja roditelja mijenjaju naša
Drugo istraživanje sugeriše da naši roditelji takođe značajno menjaju naša sećanja na detinjstvo svojim pričama. Isto istraživanje pokazalo je da se deca različito sećaju istog događaja nakon razgovora sa tatama, a drugačije kada o tome razgovaraju sa mamama.
Moć emocionalnog odgovora
Dečji psiholozi kažu da deca pohranjuju sećanja ispunjena snažnim osećajima, pozitivnima i negativnima. Ovo otkriće omogućuje čak i maloj deci da svedoče na sudu. Dakle, veća je verovatnoća da ćete se iz ranog detinjstva sećati nečega što je za vas bilo važno i nosilo u sebi snažan emotivni pečat.
