Smeh poboljšava raspoloženje, umanjuje stres, ali kako naš mozak zna šta je smešno i kako smeh zapravo nastaje?
U proseku, čovek se nasmeje 17 puta na dan, a koliko znamo, mi smo jedina bića na planeti koja se smeju. Neki primati pokazali su znakove smeha prilikom golicanja, ali naučnici nisu sigurni da li je ovaj smeh isti kao onaj kod čoveka.
Smejanje pozitivno utiče na brojne procese u organizmu, umanjuje rizik od srčanog udara, a u isto vreme utiče na proizvodnju antitela, koji jačaju naš imuni sistem. Međutim, postavlja se pitanje zašto se ljudska bića smeju?
Kako mozak zna šta je smešno?
Zahvaljujući fontalnom režnju, zaduženom za emocionalne odgovore naš mozak detektuje smešne situacije. Dok je leva strana odgovorna za reči i strukturu same šale, desna određuje je li je šala ili situacija smešna ili ne.
Istraživači su otkrili da se limbički sistem– skup moždanih struktura, uključujući i hipokampus, koji utiče na razne funkcije, uključujući iskonske emocije, poput straha i gladi, uključuje i kada vidimo ili čujemo nešto smešno. Ova aktivnost stimuliše motorički region mozga i tera ga da se aktivira, što dovodi do fizičke reakcije smeha, kao i zvučne manifestacije.
Preuzeto: http://edukacija.rs
