Kao da nisu dovoljna sva ružna scenarija koja su se dogodila povodom velike većine važnih pitanja proteklih decenija, i dalje se mogu čuti govorkanja povodom svih bitnih tema po život, ali bukvalno sve varijante priča koje čovek može da smisli i poveže. Najčešće su to teorije zavere, a čini se da su one karakteristične ne samo za naše podneblje, već i za ceo svet.
Zašto je važno da pričamo o postojanju teorija zavere?
Teorija zavere je objašnjenje nekog događaja, situacije, postupka i sleda događaja uključivanjem u zaveru zlih, korumpiranih i negativnom konotacijom okarakterisanih ljudi koji su uglavnom moćni, dok sva ta objašnjenja najčešće imaju veze sa politikom.
Društvene mreže ih dodatno šire i pospešuju komentare svih ljudi o različitim temama. One su, tako, vidljivije, a mi možemo da pročitamo kako ljudi koji nisu stručni komentarišu validnost podataka vezanih za najaktuelnije teme važne za naše živote.
Trenutno možemo da čujemo razne teorije zavere o vakcini protiv COVID-a 19, pa i o vakcinaciji uopšte, zatim o 5G mreži, o kojoj smo pisali nedavno za portal, pa o migrantima i drugim važnim temama.
Pre nego što krenemo u istorijski kontekst ovakvih koncepcija, moramo naznačiti zašto pišemo o njima. Razne teorije pospešuju naš subjektivni osećaj, a ukoliko smo već imali sumnju u nešto, ona se dodatno pojačava i može da dovede do presudne odluke, do uvećanja panike, pa i do verbalnih i fizičkih obračuna u državi, ako su većih razmera.
Ukoliko se dopusti da svaka osoba komentariše razna društvena pitanja i aktuelnosti, iako nije kompetentna, pa i ako mediji tome daju na značaju, može da se desi isto sve navedeno iz prethodnog pasusa.
U objašnjenje teorija zavere često se upliću razni simboli koji su, inače, poznati široj javnosti iz različitih drugih konteksta, a koji se onda povezuju u celokupnu priču dodajući joj notu zlokobnosti i straha više. Neretko se u te teorije mogu uplitati i javne ličnosti kao što su pevači, glumci i sportisti.
Istorija teorija zavere
U omiljene teme teorija zavere spadaju kraj sveta, smrt poznatih ličnosti, namena i funkcionisanje novih tehnologija, terorizam, vanzemaljci i drugo.
Trenutno su najdugovečnije sledeće teorije zavere: sletanje čoveka na Mesec, ubistvo Džona Kenedija i teroristički napad 11. septembra na kule bliznakinje.
Danas su ove teorije kulturološki fenomen koji je podstaknut masovnim medijima i digitalnom tehnologijom o kojima gotovo svi imaju neko mišljenje. One su opasne kada se dešavaju velike društvene promene, kada su u toku ratovi, epidemije i kada smo u toku nekog tranzitnog perioda.
Dodatne paranoje i strahove mogu da pospešne stručnjaci koji govore u ime tih neproverenih sleda okolnosti koje tek imaju dodira sa činjeničnim stanjem. Imali smo jedan dobar skorašnji primer kod nas kada je medicinski stručnjak povezivao ozoniranje krvi sa ujakom Donalda Trampa i sa Nikolom Teslom.
Dakle, većinska opasnost koju one stvaraju tiče se pogotovo slabijih ili manjinskih grupa, a izuzetno ugrožavaju demokratiju i demokratski suživot.
Na kraju, teorije zavare imaju i dobru stranu: pospešuju razmišljanje, istraživanje i informisanje, a mogu da upute i na realan problem, jer one nisu usko vezane samo za fanatike, kojih svakako ima, već mogu da pokrenu racionalnu osobu da traži objašnjenje za realne i svakodnevne probleme.
Preuzeto: http://edukacija.rs
