U prvim godinama, a naročito tokom prvih meseci života, dok beba deluje nemoćno i zavisno od nas, svaki roditelj opterećen je, pre svega, fizičkim blagostanjem svog mezimčeta – da li je gladno, šta i koliko jede, i, prirodno, kako i koliko često kaki.Detaljnost opisa nijanse, konzistencije i učestalosti stolice potvrđuje značaj koji roditelji pridaju ovoj fiziološkoj pojavi, i nameću potrebu da probamo da definišemo šta je normalno…
Krajnje pojednostavljena definicija opstipacije bila bi da je to izostanak spontanog pražnjenja creva. Ovaj poremećaj je vrlo redak, a može biti manifestacija anatomskih defekata ( nedostatak inervacije dela creva, oboljenja koja zahvataju mišićni sloj creva, nedostatak čitavog segmenta creva, postojanje „pregrada“ u šupljini creva… ) ili oboljenja drugih sistema ( hipotireoza, cistična fibroza… ). Često se termin nepravilno upotrebljava umesto 2 znatno češća poremećaja: konstipacija što predstavlja otežano pražnjenje tvrde, oskudne stolice, i pseudoopstipacija – neredovno pražnjenje, kada je stolica normalnih karakteristika, a defekacija je bez tegoba ( ovo, dakle, i nije poremećaj, jer ne stvara tegobe ). Učestalost, ritam i lakoća pražnjenja creva toliko su različiti i promenljivi ( u zavisnosti od uzrasta, ishrane, fizičke aktivnosti i sl ), da je ponekad vrlo teško razlučiti da li je u pitanju poremećaj pražnjenja creva ili varijetet normalnog. Kada govorimo o prvoj godini života, izdvajaju se dva bitno različita razdoblja – period do šestog meseca, kada se odojče hrani mlekom i period nakon šestog meseca, kada ishrana postaje raznovrsna. U okviru prvog razdoblja, po svojim specifičnostima izdvaja se i prvi mesec života bebe – period novorođenčeta…
Krenimo od početka…
Još pre rođenja u crevima fetusa nakuplja se gusta stolica crno-zelene boje, bez mirisa, koja se naziva mekonijum. Pražnjenje ove stolice dešava se u prvih 72 časa nakon rođenja, što pažljivo prate i beleže pedijatrijske sestre u porodilištu. Izostanak ove stolice ( opstipacija ! ) bitan je znak koji može ukazati na neka od urođenih oboljenja, kao što su urođeni megakolon ili cistična fibroza, ili na postojanje neke anatomske prepreke prolasku crevnog sadržaja, i tada je svakako neophodno obaviti detaljnije preglede novorođenčeta.
Kod velike većine beba se pokreti i pražnjenje creva uspostavljaju spontano već u prvom danu života. Pražnjenje mekonijalne stolice nastavlja se i u narednim danima, obično do trećeg, četvrtog dana života, sa prosekom od 4-5 stolica na dan, koje mogu biti vrlo različitih zapremina ( vrlo obilne, ali i oskudne, tzv. stolice „u tragu“ ). Nakon mekonijalne, javlja se tzv. „prelazna stolica“, koja je žuto-zelene boje, obično tečno-kašaste konzistencije. Zelena nijansa posledica je prisustva žučnog pigmenta – bilirubina, koji, zbog ubrzanih pokreta creva, nije oksidirao do žute i braon boje ( dakle nije pokazatelj da je beba gladna! ). Najčešće se tokom druge nedelje života formira zlatno žuta stolica gušće konzistencije ( i dalje meka ), kiselkastog mirisa, sa „zrncima“ koja su ustvari neresorbovana masnoća. Ukoliko je beba na adaptiranoj mlečnoj formuli, stolica je nešto svetlija, gušća i neprijatnijeg mirisa. Broj stolica znatno varira od deteta do deteta. Obično bebe koje se hrane isključivo majčinim mlekom imaju veći broj stolica dnevno, često i posle svakog podoja ( prosečno 6-8 ), a stolice su tečnije nego kod beba na adaptiranim mlečnim formulama. No, odstupanja u broju stolica mogu biti znatna, naročito kod beba koje sisaju, zato što je majčino mleko do te mere lako svarljivo i prilagođeno bebinim potrebama da od njega nekada „ne ostane ništa“, tj. beba nema stolicu i po nekoliko dana, ili čak i do dve nedelje! U ovakvim situacijama roditelji se po pravilu zabrinu, pa potraže savete od okoline. Ono što je bitno da znate jeste da je ovo česta i normalna pojava kod beba koje se hrane majčinim mlekom, naravno pod uslovom da beba lepo jede i napreduje, ne povraća, i ponaša se uobičajeno. Ukoliko ste ipak zabrinuti i nesigurni, uvek savet potražite od vašeg pedijatra, koji će otkloniti sve sumnje, i sprečiti primenu nekih metoda i sredstava koji nisu prikladni za primenu kod beba ( mikroklizme, laksativi ( bilo da je reć o prirodnim ili sintetskim ), mehanički nadražaj anusa itd ).
Od uvođenja nemlečne ishrane…
Odojče postepeno započinje sa unosom hrane koja je drugačije konzistencije ( nije više tečna, nego kašasta, a zatim i sitno seckana, rendana itd ), sastava ( sadrži i neke teže svarljive supstance, npr. biljna vlakna, složene šećere, „nove“ proteine itd ), boje ( naročito pigmenti prisutni u voću i povrću ), mirisa ( odjednom stolica postaje izrazito neprijatnog mirisa )… Većina beba u ovom uzrastu još uvek nema zubiće ili ima jedan ili dva sekutića, i tek treba da nauči da žvaće hranu, umesto da je samo guta. Prisustvo nesvarenih i delimično svarenih ostataka hrane u stolici normalna je pojava, kao i promena boje stolice ( npr. u zelenu – kada je beba jela brokoli, spanać, blitvu, narandžastu – nakon šargarepe, ili bordo ili crvenu – posle cvekle, paradajza i sl ).
Uvođenje nemlečne ishrane kod nekih beba dovede do proređivanja pražnjenja creva, a kod drugih može imati sasvim obrnuti efekat ( naročito kod naprednih, ješnih beba koje su se hranile isključivo majčinim mlekom, pa im je bilo svojstveno da imaju stolicu na svaka 2-3 dana, a kada sa istim apetitom „navale“ na nemlečnu hranu, koja nije tako lako i potpuno svarljiva, stolica se mnogo brže „nakupi“ ). Kod većine beba je pražnjenje creva prisutno svakog dana, kod neke odojčadi i 2-3 puta dnevno, što je i dalje zavisno od svih navedenih faktora, pa su izostanak i promena uobičajenog ritma vrlo česti i spadaju u normalne pojave ukoliko ne stvaraju tegobe.
Neraznovrsna ishrana, sa malo voća i povrća ( naročito svežeg, ali i u obliku variva ), nedostatak fizičke aktivnosti i nedovoljan unos tečnosti ( pre svega vode! ), mogu dovesti do poremećaja koji smo definisali kao konstipacija, tj. do otežanog, bolnog pražnjenja stolice. Takva stolica je tvrda, i često dovede do povrede sluzokože anusa i pojave fisure – „pukotine“ u sluzokoži. Fisura je vrlo bolna, krvari, sporo zarasta i vrlo se lako obnavlja na istom mestu prilikom sledećeg pražnjenja. S druge strane, dete koje ima takve poteškoće, može početi svojevoljno da zadržava stolicu, što vodi u začaran krug. Odlaganje defekacije se ipak ne dešava kod beba, nego kod starije dece, koja su uspostavila voljnu kontrolu pražnjenja creva. Kod beba možete primetiti bolnu grimasu, plač, uznemirenost i oskudnu, tvrdu stolicu, preko koje može biti tragova sveže krvi, ukoliko dođe do nastanka fisure.
Kako pomoći?
Najbolje je preduprediti problem – isključivo dojenje u prvih 6 meseci ( dojene bebe retko pate od zatvora ), zatim uvođenje raznovrsne ishrane ( akcenat je, pre svega, na svakodnevnom unosu voća i povrća, kao i na samostalnom pripremanju obroka za vašu bebu, umesto ishrane isključivo kupovnim kašicama ), unos dovoljne količine tečnosti, kao i svakodnevna fizička aktivnost u skladu sa uzrastom deteta.
U slučaju konstipacije, ukoliko se beba hrani adaptiranom mlečnom formulom, pre svega uverite se da je pravilno pripremate, tj. da stavljate količinu vode koja je propisana od proizvođača. Ukoliko je sve u redu sa pripremom, razmotrite tip formule koji upotrebljavate, jer je netolerancija na proteine kravljeg mleka ( od kog se formule prave ) čest uzrok zatvora, pa je kao alternativu majčinom mleku najbolje koristiti tzv. hipoalergene formule, u kojima su proteini „usitnjeni“, pa je njihov alergogeni potencijal umanjen ( nažalost, ove formule su i skuplje ). Korisne su tople kupke, kao i lagane vežbe i masaža stomačića, što vam može pokazati vaš pedijatar.
Kod starije odojčadi, poželjno je izbegavanje namirnica koje stvrdnjavaju stolicu – banana, pirinač, pire od jabuke ( za razliku od soka, sadrži pektin, koji stvrdnjava stolicu ), kupovne kašice od žitarica ( prednost imaju integralne žitarice ), beli hleb, tost, testenina, keks, krekeri i sl, mleko i mlečni proizvodi ( neophodne proteine možete nadomestiti mesom i jajima, a kalcijuma ima sasvim dovoljno u raznom povrću ). Preporučuje se unos što raznovrsnijeg voća– šljive, breskve, kajsije, kruške, maline, i povrća – brokoli, spanać, tikvice, paradajz, šargarepa… Kod nas duboko ukorenjena i široko rasprostranjena navika davanja voćnih sokova bebama i deci uopšte u slučaju zatvora može biti vrlo korisna, naročito kada su u pitanju sokovi od šljive i kruške ( najbolje je razblažiti sok vodom, u odnosu pola-pola, i dati bebi da ga popije 2 puta dnevno; sok od šljive ima izraženije dejstvo ). Naravno, kada se problem reši, preporučujemo povratak na unošenje svežeg voća umesto sokova ( sa izuzetkom sveže ceđenih sokova).
Ukoliko beba uporno povraća, odbija hranu, izmenjenog je ponašanja ( bilo da je izrazito uznemirena, ili da je pospana, nezainteresovana, „odsutna“ ), kada je stomačić uvećan, tvrd, ukoliko je stolica bela, crna ili prošarana krvlju trebalo bi da se što pre obratite pedijatru.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
