Ima puno porodica za koje se čini da funkcionišu dobro sa spoljašnjim svetom, ali su prilično disfunkcionalne iza zatvorenih vrata. Iako to nije zlostavljanje i nije vidljivo nikome izvan porodice, to ne znači da decu neće sprečiti da postanu zdrave odrasle osobe.
Predstavljamo vam 10 toksičnih roditeljskih ponašanja koja decu mogu da učine manje funkcionalnom kad odrastu
1. ZAŠTITA DECE OD BOLA
Većina roditelja ne želi svoju decu da izlaže psihičkom bolu, jer želi da ih zaštiti od svake nelagode (bilo da im prikrivaju to da je mačka zapravo uginula ili mole trenera da ubaci dete u tim).
Ipak, deca koja nemaju iskustva s ovakvim vidom bola, često postaju odrasli ljudi koji se totalno raspadnu kad naiđu na neku vrstu nesreće.
2. PONIŠTAVANJE NJIHOVIH OSEĆANJA
Govoreći deci da treba da prestanu da brinu ili plaču, roditelji im šalju poruku da su osećanja nešto loše. Uče ih da treba da skrivaju svoja osećanja ili da se bore protiv tih emocija. Zbog toga deca mogu da odrastu prikrivajući svoja osećanja ili otuđiti bol na nezdrav način.
3. HVALE SAMO NJIHOVE USPEHE
Kad roditelji pohvale decu za dobijanje savršenog rezultata na matematičkom testu ili najviše bodova u igri, uče ih da su njihovi uspesi važniji od svega ostalog.
Deca koja slušaju samo pohvale za svoje uspehe, umesto i za naporan rad koji je potreban da bi se tamo stiglo ili spremnost da budu hrabri i pokušaju nešto i gde može da se desi da ne postignu uspeh, mogu da odrastu i postanu ljudi koji smatraju da im je uspeh potreban pod svaku cenu. Možda će biti spremniji da lažu, varaju i kradu, da bi mogli da izađu kao pobednici.
4. RODITELJI KOJI “ŽIVE” KROZ SVOJU DECU
Roditelji često imaju nezaceljene emocionalne rane, pa može da im bude primamljivo da neke stvari pokušaju da prožive kroz svoju decu, kako bi te rane zacelili.
Kada roditelj insistira na tome da dete pokuša da ostvari njihove neostvarene snove, verovatno će njihova deca odrasti bez snažnog osećaja za sebe. Mogu biti ogorčeni prema svojim roditeljima, a isto tako i zavisni od njih kako bi im pomogli u donošenju odluka.
5. OČEKUJU SAVRŠENSTVO
Postavljanje visokih kriterijuma ponekad može da bude dobro za decu jer ih to uči da mogu da učine mnogo više nego što misle. Ali, očekivanje savršenstva moglo bi da ih natera da se osećaju kao da nikada nisu dovoljno dobri. Oni će odrasti i tako se osećati jer nisu mogli da postignu ono što ste im rekli da mogu.
6. KORIŠĆENJE STRAHA ZA POSTIZANJE SAGLASNOSTI
Bilo da roditelj upućuje deci zastrašujuće poglede ili preti da će ih osramotiti ili udariti, zastrašivanje može da izazove eksploziju. Oni će tako verovatnije donositi odluke na osnovu straha, a ne na osnovu onoga za šta stvarno veruju da je ispravno. Zbog toga bi mogli da postanu odrasli bez zdravog moralnog kompasa.
7. RODITELJI KOJI POKUŠAVAJU DA PRIDOBIJU NAKLONOST NAD SVOJOM DECOM
Bez obzira na to da li su u srećnom braku ili razvedeni, neki roditelji naporno rade kako bi detetu bili “najdraži”. I dok osvajanje dečje naklonosti može da učini da se roditelj trenutno oseća dobro, na kraju deca gube. Oni mogu da odrastu i postanu odrasli ljudi koji manipulišu drugima kako bi dobili ono što žele.
8. KORIŠĆENJE KRIVICE KAO ORUĐA
Ako stalno podsećate dete kako se trudite da plaćate negove stvari ili ako insistirate na tome da, ako vas stvarno voli da će vas i bolje slušati, to kod njega može da podstakne osećaj krivice, da bi radilo ono što vi želite.
Ipak, to takođe znači da će takva deca biti laka meta onog prijatelja koji želi da ih iskoristi ili onog ko želi da ima polni odnos s njima i isto tako koristi osećaj krivice kako bi dobio ono što želi. Isto tako vaše dete može da se pretvori u odraslu osobu koja koristi krivicu kao oružje protiv svojih najmilijih.
9. PRETERANO POVERAVANJE DECI
Roditelji kojima nedostaje odrasla osoba od poverenja ili nisu sigurni u donošenje svojih odluka, mogu da zavise od svoje dece koja će im uskočiti.
Davanje deci više informacija i odgovornosti nego što su za to sposobna, podiže nivo njihove anksioznosti i ostavlja im osećaj kao da niste sposobni da vodite računa o porodici. Zbog toga mogu da odrastu u osobe koje misle da moraju da kontrolišu sve oko sebe kako bi ostali sigurni.
10. EMOCIONALNA NEDOSTUPNOST NIJE POŽELJNA
To je kliše, ali istina je – deci je potrebna vaša prisutnost više od poklona. Roditelji koji uvek bulje u svoje telefone ili su previše zauzeti i pod stresom da emocionalno podrže svoju decu, ne podstiču detetov emocionalni razvoj.
Deca koja odrastaju s emocionalno nedostupnim roditeljima mogu da se bore s razvijanjem zdravih, smislenih odnosa kad odrastu.
Preuzeto: Srbija Danas
